Псалми 77
1 Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
Načelniku godbe, naslednikov Idutunskih; psalm Asafov. Glas moj gre do Boga, ko zavpijem; glas moj do Boga, da nagne uho k meni.
2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
Ob času stiske svoje iščem Gospoda; roka moja je ponoči polita neprestano, duša moja se brani pripustiti tolažbo.
3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
Spominjam se Boga, ko trepetam in stokam; premišljam, ko duh moj omaguje presilno.
4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
Ko mi ne daš zatisniti očî, zbegan sem, tako da povedati ne morem.
5 Пребрајам старе дане и године од векова.
Čase premišljujem starodavne, prejšnjih vekov leta.
6 Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
Spominjam se godbe svoje ponočnje; v srci svojem premišljam, in duh moj preiskuje govoreč:
7 "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
Ali bi vekomaj zametal Gospod; ali ne bode dalje dobrovoljen?
8 Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
Ali bi vekomaj opešala milost njegova; konec bilo govora od roda do roda?
9 Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
Ali bi bil pozabil Bog mogočni deliti milost; ali bi zapiral v jezi usmiljenje svoje?
10 И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
Slednjič pravim: To me slabi, ko se je izpremenila Najvišjega desnica.
11 Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
Spominjal so bodem dejanj Gospodovih; dà, spominjal se bodem od starodavnosti vseh čudežev tvojih.
12 Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
In premišljal bodem vsakatero délo tvoje; o dejanjih tvojih bodem pripovedoval:
13 Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
O Bog, v svetosti je steza tvoja, kdo je Bog mogočni kakor Bog?
14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
Ti, o Bog mogočni, čudoviti, pokazal si moč svojo na narodih.
15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
Rešil si z roko ljudstvo svoje, sinove Jakobove, tudi Jožefa.
16 Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
Videle so te vode, Bog, videle so te vode in se tresle, dà, potresla so se brezna.
17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
Izlili so oblaki vode, glas so zagnali gornji oblaki; priletele so tudi pušice tvoje.
18 Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
Bobnel je grom tvoj v tistem krogu, razsvetljali so bliski vesoljni svet; potresla se je zemlja in trepetala.
19 По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
Skozi morje pot tvoja, in steza tvoja skozi prostorne vode, kjer sledovi tvoji niso znani,
20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
Vodil si kakor čedo ljudstvo svoje, po Mojzu in Aronu.
