Псалми 77
1 Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
In finem, pro Idithun. Psalmus Asaph. [Voce mea ad Dominum clamavi; voce mea ad Deum, et intendit mihi.
2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
In die tribulationis meæ Deum exquisivi; manibus meis nocte contra eum, et non sum deceptus. Renuit consolari anima mea;
3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
memor fui Dei, et delectatus sum, et exercitatus sum, et defecit spiritus meus.
4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
Anticipaverunt vigilias oculi mei; turbatus sum, et non sum locutus.
5 Пребрајам старе дане и године од векова.
Cogitavi dies antiquos, et annos æternos in mente habui.
6 Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
Et meditatus sum nocte cum corde meo, et exercitabar, et scopebam spiritum meum.
7 "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
Numquid in æternum projiciet Deus? aut non apponet ut complacitior sit adhuc?
8 Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
aut in finem misericordiam suam abscindet, a generatione in generationem?
9 Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
aut obliviscetur misereri Deus? aut continebit in ira sua misericordias suas?
10 И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
Et dixi: Nunc cœpi; hæc mutatio dexteræ Excelsi.
11 Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
Memor fui operum Domini, quia memor ero ab initio mirabilium tuorum:
12 Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
et meditabor in omnibus operibus tuis, et in adinventionibus tuis exercebor.
13 Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
Deus, in sancto via tua: quis deus magnus sicut Deus noster?
14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
Tu es Deus qui facis mirabilia: notam fecisti in populis virtutem tuam.
15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
Redemisti in brachio tuo populum tuum, filios Jacob et Joseph.
16 Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
Viderunt te aquæ, Deus; viderunt te aquæ, et timuerunt: et turbatæ sunt abyssi.
17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
Multitudo sonitus aquarum; vocem dederunt nubes. Etenim sagittæ tuæ transeunt;
18 Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
vox tonitrui tui in rota. Illuxerunt coruscationes tuæ orbi terræ; commota est, et contremuit terra.
19 По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
In mari via tua, et semitæ tuæ in aquis multis, et vestigia tua non cognoscentur.
20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
Deduxisti sicut oves populum tuum, in manu Moysi et Aaron.]
