Псалми 77
1 Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
Anumzamofontega ranke hu'na nagra krafagea hugahue. Nazama hinogura ranke hu'na krafa hanugeno Anumzamo'a antahi namigahie.
2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
Hazenkefima unefre'na, Ra Anumzamofonku hake'noe. Kinagareti'ma agafama huno vuno ko'ma ome tu'neana monafinka nazana rusutete'na nunamuna hu'noanagi, narimpamo'a kna hu'ne.
3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
Anumzamokagu'ma nagesama nentahi'na, natagura karagi neru'na, kagriku'ma nentahi'na nunamuma nehugeno, zaferinani'a omne amne hu'ne.
4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
Kagra navua eri hari hanke'na maka kinaga navura omase mani'nena, tusi antahintahi hakare nehu'na kea osu'noe.
5 Пребрајам старе дане и године од векова.
Ko'ma evu'nea knafima knare'ma hu'na mani'noa zanku nagesa nentahi'na, ko'ma evu'nea kafuramimpima fore'ma hu'nea zantaminkura nagesa nentahue.
6 Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
Nagrama kenage'ma nehua zagamenigura nagesa nentahi'na, nagu'afina antahintahia hu'noe. Anante antahintahinimo'ma ama'ma higena, ko'ma hu'noa zagamekura nagesa nentahi'na, anage hu'noe,
7 "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
Anumzamo'a ha natreno amefi hu'namifi? Ete mago'anena avesinanteno nazeri so'ea huonantegahifi?
8 Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
Vagaore avesizamo'a ha fanene hu vagarefi? Huvempama hu'nea kemo'a hago vagarefi?
9 Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
Anumzamo'a asunku'ma hurante zankura agekanifi? Hifi tusi'a arimpa aheneranteno asunku zama'a azenerifi?
10 И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
Anante anage hu'na antahi'noe, Marerirfa Anumzamo hara renante hu'na hu'noe.
11 Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
Hianagi Anumzamo'ma hu'nea avu'ava zankura nagera okanigahue. Tamage, nagra korapa'ma ruzahu ruzahu kaguvazama hu'nana zankura nagera okanigahue.
12 Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
Maka zama tro'ma hu'nana zankura nagesa antahigami vava nehu'na, ranra avu'avazama hu'nana zantmimofonku nagu'afina antahi vava hugahue.
13 Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
Anumzamoka kavukva zankamo'a ruotagetfa hu'ne. Tagri hankavenentake Anumzankna Anumzana magore huno omanitfa hu'ne.
14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
Kagra ruzahu ruzahu kagu'vaza eri fore hu'nana Anumza mani'nane. Kagra vahe'mokizmi amu'nompi hankaveka'a erifore hu Anumza mani'nane.
15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
Kagra hankavenentake kazanuti vaheka'a Jekopu mofavreramine, Josefe mofavreraminena zamagu'vazi'nane.
16 Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
Anumzamoka timo'ma negageno'a, koro nehigeno, hagerimo'ma negageno'a koro huno ahirahiku hu'ne.
17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
Hampompintira ko'mo'a herafi neramigeno, monagemo'a kragugu nehigeno, kopsinamo'a rutrage huno kevema ahene trazankna huno enevie.
18 Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
Kagra hankeno monagemo'a ununkomofo agasasa nerigeno, kopsinamo'a maka kokantega trage huno rumsa huno vuno eno nehigeno, ama mopamo'a kaza nehuno tusi agogogu nehie.
19 По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
Kama vanoma nehana kamo'a hageri amu'nompi vu'ne. Kagra tusi'a hankave timpi nevankeno, vahe'mo'za kagiaka nonkaze.
20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
Sipisipi afutami avreno viankna hunka, vaheka'a ana kampina zamavarenka vananke'za, Aroni'ene Mosesekea sipisipi afu kva vahekna huke zamavareke vu'na'e.
