Псалми 77
1 Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
For the Chief Musician. To Jeduthun. A Psalm by Asaph. My cry goes to God! Indeed, I cry to God for help, and for him to listen to me.
2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
In the day of my trouble I sought the Lord. My hand was stretched out in the night, and didn’t get tired. My soul refused to be comforted.
3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
I remember God, and I groan. I complain, and my spirit is overwhelmed. (Selah)
4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
You hold my eyelids open. I am so troubled that I can’t speak.
5 Пребрајам старе дане и године од векова.
I have considered the days of old, the years of ancient times.
6 Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
I remember my song in the night. I consider in my own heart; my spirit diligently enquires:
7 "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
“Will the Lord reject us forever? Will he be favourable no more?
8 Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
Has his loving kindness vanished forever? Does his promise fail for generations?
9 Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
Has God forgotten to be gracious? Has he, in anger, withheld his compassion?” (Selah)
10 И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
Then I thought, “I will appeal to this: the years of the right hand of the Most High.”
11 Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
I will remember the LORD’s deeds; for I will remember your wonders of old.
12 Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
I will also meditate on all your work, and consider your doings.
13 Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
Your way, God, is in the sanctuary. What god is great like God?
14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
You are the God who does wonders. You have made your strength known amongst the peoples.
15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
You have redeemed your people with your arm, the sons of Jacob and Joseph. (Selah)
16 Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
The waters saw you, God. The waters saw you, and they writhed. The depths also convulsed.
17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
The clouds poured out water. The skies resounded with thunder. Your arrows also flashed around.
18 Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
The voice of your thunder was in the whirlwind. The lightnings lit up the world. The earth trembled and shook.
19 По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
Your way was through the sea, your paths through the great waters. Your footsteps were not known.
20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
You led your people like a flock, by the hand of Moses and Aaron.
