Псалми 77
1 Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
For the chief musician; after the manner of Jeduthun. A psalm of Asaph. I will call out with my voice to God; I will call with my voice to God, and my God will hear me.
2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
In the day of my trouble I sought the Lord; at night I stretched my hands out, and they would not become tired. My soul refused to be comforted.
3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
I thought of God as I groaned; I thought about him as I grew faint. (Selah)
4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
You held my eyes open; I was too troubled to speak.
5 Пребрајам старе дане и године од векова.
I thought about the days of old, about times long past.
6 Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
During the night I called to mind the song I once sang. I thought carefully and tried to understand what had happened.
7 "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
Will the Lord reject me forever? Will he never again show me favor?
8 Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
Was his covenant faithfulness gone forever? Had his promise failed forever?
9 Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
Had God forgotten to be gracious? Had his anger shut off his compassion? (Selah)
10 И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
I said, “This is my sorrow: the changing of the right hand of the Most High toward us.”
11 Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
But I will call to mind your deeds, Yahweh; I will think about your wonderful deeds of old.
12 Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
I will ponder all your deeds and will reflect on them.
13 Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
Your way, God, is holy; what god compares to our great God?
14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
You are the God who does wonders; you have revealed your strength among the peoples.
15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
You gave your people victory by your great power— the descendants of Jacob and Joseph. (Selah)
16 Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
The waters saw you, God; the waters saw you, and they were afraid; the depths trembled.
17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
The clouds poured down water; the cloudy skies gave voice; your arrows flew about.
18 Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
Your thunderous voice was heard in the wind; the lightning lit up the world; the earth trembled and shook.
19 По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
Your path went through the sea and your way through the surging waters, but your footprints were not seen.
20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
You led your people like a flock by the hand of Moses and Aaron.
