Псалми 77
1 Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
I cried unto God with my voice, even unto God with my voice; and he gave ear unto me.
2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
In the day of my trouble I sought the Lord: my sore ran in the night, and ceased not: my soul refused to be comforted.
3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
I remembered God, and was troubled: I complained, and my spirit was overwhelmed. (Selah)
4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
You hold mine eyes waking: I am so troubled that I cannot speak.
5 Пребрајам старе дане и године од векова.
I have considered the days of old, the years of ancient times.
6 Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
I call to remembrance my song in the night: I commune with mine own heart: and my spirit made diligent search.
7 "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
Will the Lord cast off for ever? and will he be favourable no more?
8 Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
Is his mercy clean gone for ever? does his promise fail for evermore?
9 Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
Has God forgotten to be gracious? has he in anger shut up his tender mercies? (Selah)
10 И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
And I said, This is my infirmity: but I will remember the years of the right hand of the most High.
11 Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
I will remember the works of the LORD: surely I will remember your wonders of old.
12 Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
I will meditate also of all your work, and talk of your doings.
13 Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
Your way, O God, is in the sanctuary: who is so great a God as our God?
14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
You are the God that do wonders: you have declared your strength among the people.
15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
You have with your arm redeemed your people, the sons of Jacob and Joseph. (Selah)
16 Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
The waters saw you, O God, the waters saw you; they were afraid: the depths also were troubled.
17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
The clouds poured out water: the skies sent out a sound: your arrows also went abroad.
18 Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
The voice of your thunder was in the heaven: the lightnings lightened the world: the earth trembled and shook.
19 По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
Your way is in the sea, and your path in the great waters, and your footsteps are not known.
20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
You led your people like a flock by the hand of Moses and Aaron.
