Псалми 77
1 Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
For the end, for Idithun, a Psalm of Asaph. I cried to the Lord with my voice, yes, my voice [was addressed] to God; and he gave heed to me.
2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
In the day of mine affliction I earnestly sought the Lord; [even] with my hands by night before him, and I was not deceived; my soul refused to be comforted.
3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
I remembered God, and rejoiced; I poured out my complaint, and my soul fainted. (Pause)
4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
All mine enemies set a watch [against me]: I was troubled, and spoke not.
5 Пребрајам старе дане и године од векова.
I considered the days of old, and remembered ancient years.
6 Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
And I meditated; I communed with my heart by night, and diligently searched my spirit, [saying],
7 "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
Will the Lord cast off for ever? and will he be well pleased no more?
8 Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
Will he cut off his mercy for ever, even for ever and ever?
9 Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
Will God forget to pity? or will he shut up his compassions in his wrath? (Pause)
10 И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
And I said, Now I have begun; this is the change of the right hand of the Most High.
11 Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
I remembered the works of the Lord; for I will remember your wonders from the beginning.
12 Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
And I will meditate on all your works, and will consider your doings.
13 Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
O God, your way is in the sanctuary; who is a great God as our God?
14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
You are the God that do wonders; you have made known your power amongst the nations.
15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
You have with your arm redeemed your people, the sons of Jacob and Joseph. (Pause)
16 Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
The waters saw you, O God, the waters saw you, and feared; and the depths were troubled.
17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
[There was] an abundant sound of waters: the clouds uttered a voice; for your arrows went abroad.
18 Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
The voice of your thunder was abroad, and around your lightnings appeared to the world; the earth trembled a quaked.
19 По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
Your way is in the sea, and your paths in many waters, and your footsteps can’t be known.
20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
You did guide your people as sheep by the hand of Moses and Aaron.
