Псалми 74
1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
Una contemplación de Asaf. Dios, ¿por qué nos has rechazado para siempre? ¿Por qué arde tu ira contra las ovejas de tu prado?
2 Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
Acuérdate de tu congregación, que adquiriste desde antaño, que has redimido para ser la tribu de tu herencia: Monte Sion, en el que has vivido.
3 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
Levanta tus pies hacia las ruinas perpetuas, todo el mal que el enemigo ha hecho en el santuario.
4 Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
Tus adversarios han rugido en medio de tu asamblea. Han establecido sus normas como señales.
5 Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
Se comportaron como hombres que empuñan hachas, cortando un matorral de árboles.
6 Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
Ahora rompen toda su obra tallada con hachas y martillos.
7 Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
Han quemado tu santuario hasta los cimientos. Han profanado la morada de tu Nombre.
8 Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
Dijeron en su corazón: “Los aplastaremos por completo”. Han quemado todos los lugares de la tierra donde se adoraba a Dios.
9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
No vemos signos milagrosos. Ya no hay ningún profeta, tampoco hay entre nosotros nadie que sepa cuánto tiempo.
10 Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
¿Hasta cuándo, Dios, reprochará el adversario? ¿El enemigo blasfemará tu nombre para siempre?
11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
¿Por qué retiras tu mano, incluso tu mano derecha? ¡Sácalo de tu pecho y consúmelos!
12 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
Sin embargo, Dios es mi Rey de antaño, obrando la salvación en toda la tierra.
13 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
Dividiste el mar con tu fuerza. Rompiste las cabezas de los monstruos marinos en las aguas.
14 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
Rompiste las cabezas del Leviatán en pedazos. Lo diste como alimento a la gente y a las criaturas del desierto.
15 Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
Abriste el manantial y el arroyo. Has secado ríos caudalosos.
16 Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
El día es tuyo, la noche también. Has preparado la luz y el sol.
17 Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
Tú has fijado todos los límites de la tierra. Has hecho el verano y el invierno.
18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
Acuérdate de esto: el enemigo se ha burlado de ti, Yahvé. Los insensatos han blasfemado tu nombre.
19 Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
No entregues el alma de tu paloma a las fieras. No olvides la vida de tus pobres para siempre.
20 Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
Honra tu pacto, porque las guaridas de la violencia llenan los lugares oscuros de la tierra.
21 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
No dejes que los oprimidos vuelvan avergonzados. Que los pobres y los necesitados alaben tu nombre.
22 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
¡Levántate, Dios! Defiende tu propia causa. Recuerda cómo el tonto se burla de ti todo el día.
23 Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
No olvides la voz de tus adversarios. El tumulto de los que se levantan contra ti asciende continuamente.
