Псалми 74
1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
Ein song til lærdom av Asaf. Kvifor hev du, Gud, støytt oss burt til æveleg tid? Kvifor ryk din vreide mot den hjord du beiter?
2 Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
Kom i hug din lyd som du fekk deg i fordoms tid, som du løyste ut til å vera din arvs ætt, Sions fjell der du bur.
3 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
Stig upp til dei ævelege øydehus! Alt hev fienden brote sund i heilagdomen.
4 Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
Dine motstandarar hev bura midt i ditt samlingshus, dei hev sett sine merke upp til merke.
5 Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
Det såg ut som når ein lyfter øksar og høgg i tettvakse tre.
6 Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
Og no, alt som fanst av utskurd, det slo dei sund med øks og hamar.
7 Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
Dei hev sett eld på heilagdomen din, reint til grunnen hev dei vanhelga bustaden for ditt namn.
8 Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
Dei hev sagt i sitt hjarta: «Lat oss tyna deim alle i hop!» Dei hev brent upp alle Guds samlingshus i landet.
9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
Våre merke ser me ikkje, det finst ingen profet lenger, og ingen hjå oss som veit kor lenge.
10 Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
Gud, kor lenge skal motstandaren spotta, fienden vanvyrda ditt namn æveleg?
11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
Kvifor dreg du di hand, di høgre hand, attende? Tak henne ut or barmen, og øydelegg!
12 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
Gud er då min konge frå gamall tid, som skaper frelsa midt på jordi.
13 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
Du skilde havet ved din styrke, du krasa hovudi til drakarne på vatnet.
14 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
Du slo sund hovudi til Livjatan, du gjorde honom til føda for folk i øydemarki.
15 Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
Du let kjelda og bekk renna fram, du turka ut årgangs elvar.
16 Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
Deg høyrer dagen til, deg høyrer og natti til, du hev laga ljosi og soli.
17 Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
Du hev sett fast alle grensor på jordi, sumar og vinter - du hev laga deim.
18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
Kom i hug dette: Fiendar hev spotta Herren, og eit dårlegt folk hev vanvyrdt ditt namn.
19 Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
Gjev ikkje turtelduva di til den mordfuse flokken, gløym ikkje æveleg flokken av dine armingar!
20 Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
Sjå til di pakt! for løyndekrokarne i landet er fulle av valds-bøle.
21 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
Lat ikkje den nedtrykte snu um med skam, lat den arme og fatige lova ditt namn!
22 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
Statt upp, Gud! før di sak! Kom i hug at du vert spotta av dåren heile dagen!
23 Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
Gløym ikkje røysti åt dine fiendar, ståket frå dine motstandarar som alltid stig upp!
