Псалми 74
1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
Maskil d'Asaph. Ô Dieu, pourquoi nous as-tu rejetés pour jamais? et pourquoi es-tu enflammé de colère contre le troupeau de ta pâture?
2 Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
Souviens-toi de ton assemblée que tu as acquise d'ancienneté. Tu t'es approprié cette montagne de Sion, sur laquelle tu as habité, [afin qu'elle fût] la portion de ton héritage.
3 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
Avance tes pas vers les masures de perpétuelle durée; l'ennemi a tout renversé au lieu Saint.
4 Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
Tes adversaires ont rugi au milieu de tes Synagogues; ils ont mis leurs enseignes pour enseignes.
5 Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
Là chacun se faisait voir élevant en haut les haches à travers le bois entrelacé.
6 Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
Et maintenant avec des coignées et des marteaux ils brisent ensemble ses entaillures.
7 Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
Ils ont mis en feu tes sanctuaires, et ont profané le Pavillon dédié à ton Nom, [l'abattant] par terre.
8 Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
Ils ont dit en leur cœur: saccageons-les tous ensemble; ils ont brûlé toutes les Synagogues du [Dieu] Fort sur la terre.
9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
Nous ne voyons plus nos enseignes; il n'y a plus de Prophètes; et il n'y a aucun avec nous qui sache jusques à quand.
10 Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
Ô Dieu! jusques à quand l'adversaire te couvrira-t-il d'opprobres? L'ennemi méprisera-t-il ton Nom à jamais?
11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
Pourquoi retires-tu ta main, même ta droite? Consume-les en la tirant du milieu de ton sein.
12 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
Or Dieu est mon Roi d'ancienneté, faisant des délivrances au milieu de la terre.
13 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
Tu as fendu la mer par ta force; tu as cassé les têtes des baleines sur les eaux.
14 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
Tu as brisé les têtes du Léviathan, tu l'as donné en viande au peuple des habitants des déserts.
15 Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
Tu as ouvert la fontaine et le torrent, tu as desséché les grosses rivières.
16 Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
A toi est le jour, à toi aussi est la nuit; tu as établi la lumière et le soleil.
17 Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
Tu as posé toutes les limites de la terre; tu as formé l'Eté et l'Hiver.
18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
Souviens-toi de ceci, que l'ennemi a blasphémé l'Eternel, [et] qu'un peuple insensé a outragé ton Nom.
19 Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
N'abandonne point à la troupe [de telles gens] l'âme de ta tourterelle, n'oublie point à jamais la troupe de tes affligés.
20 Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
Regarde à ton alliance; car les lieux ténébreux de la terre sont remplis de cabanes de violence.
21 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
[Ne permets pas] que celui qui est foulé s'en retourne tout confus, et fais que l'affligé et le pauvre louent ton Nom.
22 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
Ô Dieu! lève-toi, défends ta cause, souviens-toi de l'opprobre qui t'est fait tous les jours par l'insensé.
23 Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
N'oublie point le cri de tes adversaires; le bruit de ceux qui s'élèvent contre toi monte continuellement.
