Псалми 74
1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
Maschil of Asaph. O God, why hast thou cast [us] off for ever? [why] doth thy anger smoke against the sheep of thy pasture?
2 Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
Remember thy congregation, [which] thou hast purchased of old: the rod of thy inheritance, [which] thou hast redeemed; this mount Zion, in which thou hast dwelt.
3 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
Lift up thy feet to the perpetual desolations; [even] all [that] the enemy hath done wickedly in the sanctuary.
4 Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
Thy enemies roar in the midst of thy congregations; they set up their ensigns [for] signs.
5 Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
[A man] was famous according as he had lifted up axes upon the thick trees.
6 Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
But now they break down the carved work of it at once with axes and hammers.
7 Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
They have cast fire into thy sanctuary, they have defiled [by casting down] the dwelling-place of thy name to the ground.
8 Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
They said in their hearts, Let us destroy them together: they have burned up all the synagogues of God in the land.
9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
We see not our signs: [there is] no more any prophet: neither [is there] among us any that knoweth how long.
10 Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
O God, how long shall the adversary reproach? shall the enemy blaspheme thy name for ever?
11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
Why withdrawest thou thy hand, even thy right hand? pluck [it] out of thy bosom.
12 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
For God [is] my King of old, working salvation in the midst of the earth.
13 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
Thou didst divide the sea by thy strength: thou didst break the heads of the dragons in the waters.
14 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
Thou didst break the head of leviathan in pieces, [and] didst give him [to be] food to the people inhabiting the wilderness.
15 Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
Thou didst cleave the fountain and the flood: thou didst dry up mighty rivers.
16 Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
The day [is] thine, the night also [is] thine: thou hast prepared the light and the sun.
17 Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
Thou hast set all the borders of the earth: thou hast made summer and winter.
18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
Remember this, the enemy hath reproached, O LORD, and the foolish people have blasphemed thy name.
19 Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
O deliver not the soul of thy turtle dove to the multitude [of the wicked]: forget not the congregation of thy poor for ever.
20 Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
Have respect to the covenant: for the dark places of the earth are full of the habitations of cruelty.
21 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
O let not the oppressed return ashamed: let the poor and needy praise thy name.
22 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
Arise, O God, plead thy own cause: remember how the foolish man reproacheth thee daily.
23 Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
Forget not the voice of thy enemies: the tumult of those that rise against thee increaseth continually.
