Псалми 74
1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
Understanding for Asaph. O God, why hast thou cast us off unto the end: why is thy wrath enkindled against the sheep of thy pasture?
2 Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
Remember thy congregation, which thou hast possessed from the beginning. The sceptre of thy inheritance which thou hast redeemed: mount Sion in which thou hast dwelt.
3 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
Lift up thy hands against their pride unto the end; see what things the enemy hath done wickedly in the sanctuary.
4 Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
And they that hate thee have made their boasts, in the midst of thy solemnity. They have set up their ensigns for signs,
5 Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
And they knew not both in the going out and on the highest top. As with axes in a wood of trees,
6 Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
They have cut down at once the gates thereof, with axe and hatchet they have brought it down.
7 Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
They have set fire to thy sanctuary: they have defiled the dwelling place of thy name on the earth.
8 Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
They said in their heart, the whole kindred of them together: Let us abolish all the festival days of God from the land.
9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
Our signs we have not seen, there is now no prophet: and he will know us no more.
10 Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
How long, O God, shall the enemy reproach: is the adversary to provoke thy name for ever?
11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
Why dost thou turn away thy hand: and thy right hand out of the midst of thy bosom for ever?
12 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
But God is our king before ages: he hath wrought salvation in the midst of the earth.
13 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
Thou by thy strength didst make the sea firm: thou didst crush the heads of the dragons in the waters.
14 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
Thou hast broken the heads of the dragon: thou hast given him to be meat for the people of the Ethiopians.
15 Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
Thou hast broken up the fountains and the torrents: thou hast dried up the Ethan rivers.
16 Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
Thine is the day, and thine is the night: thou hast made the morning light and the sun.
17 Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
Thou hast made all the borders of the earth: the summer and the spring were formed by thee.
18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
Remember this, the enemy hath reproached the Lord: and a foolish people hath provoked thy name.
19 Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
Deliver not up to beasts the souls that confess to thee: and forget not to the end the souls of thy poor.
20 Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
Have regard to thy covenant: for they that are the obscure of the earth have been filled with dwellings of iniquity.
21 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
Let not the humble be turned away with confusion: the poor and needy shall praise thy name.
22 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
Arise, O God, judge thy own cause: remember thy reproaches with which the foolish man hath reproached thee all the day.
23 Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
Forget not the voices of thy enemies: the pride of them that hate thee ascendeth continually.
