< Псалми 74 >
1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
Asaph kah Hlohlai Pathen aw ba aih. nim yoeyah la na hlahpham aih? Na thintoek loh na rhamtlim kah boiva taengah mawngmawng khuu.
2 Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
Hlamat kah na lai na hlangboel khaw, na rho la na tlan koca khaw, kho na sak thil Zion tlang te khaw poek lah.
3 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
Hmuen cim khuikah thunkha rhoek te yoeyah pocinah neh boeih talh ham na khokan te pomsang lah.
4 Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
Nang kah tingtunnah khui ah nang aka daengdaeh rhoek te kawk uh tih miknoek khaw amamih kah miknoek te a khueh uh.
5 Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
Thing ding ah a so la hai aka thueng bangla tueng.
6 Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
Tedae hai neh a thuk a thingthuk boeih khaw thilung neh nawn a phop uh.
7 Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
Na rhokso te hmai neh a hoeh uh tih na ming aka phuei tolhmuen te diklai duela a poeih uh.
8 Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
A lungbuei nen tah, “Rhenten m'phae coeng,” a ti uh tih, diklai ah Pathen kah tingtunnah boeih te a hoeh uh.
9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
Mahmih kah miknoek khaw m'hmu uh pawh. Tonghm a om voelpawt tih mamih khuiah aka ming thai he mevaeng hil nim a om pawt ve?
10 Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
Pathen tah me hil nim rhal loh a veet vetih thunkha loh na ming he a yoeyah la a tlaitlaek ve?
11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
Balae tih na kut na yueh. Na rhang kah na oltlueh khui lamloh na bantang kut neh khap kanoek saw.
12 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
Tedae Pathen he hlamat lamkah diklai tollung ah khangnah aka saii ka manghai pai ni.
13 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
Namah loh tuitunli te na sarhi neh na kak sak tih tui tuihnam rhoek kah a lu te na phop pah.
14 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
Nang loh Leviathan kah a lu te na neet tih kohong ham neh pilnam ham caak la na paek.
15 Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
Namah loh tuisih soklong khaw na hep tih tuiva puei khaw na haang sak.
16 Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
Khothaih khaw namah kah, khoyin khaw namah kah, vangnah neh khomik khaw namah loh na soep na boe.
17 Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
Namah loh diklai kah rhilung boeih na suem tih khohal neh sikca khaw namah loh na hlinsai.
18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
BOEIPA aka veet thunkha neh na ming yah aka bai pilnam ang he poek lah.
19 Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
Na vahui kah a hinglu te satlung taengla na pae pawt tih na mangdaeng rhoek kah a hingnah khaw a yoeyah la na hnilh moenih.
20 Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
Kuthlahnah rhamtlim te diklai khohmuep khuiah a baetawt dongah paipi te paelki laeh.
21 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
Mangdaeng hmaithae khaw hlanghnaep pahnap la mael boel saeh lamtah na ming te khodaeng rhoek loh thangthen uh saeh.
22 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
Pathen aw thoo laeh. Namah kah tuituknah khaw oelh van laeh. Hlang ang loh hnin takuem nang n'kokhahnah ke thoelh laeh.
23 Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
Nang aka daengdaeh rhoek kah ol te na hnilh moenih. Nang aka tlai thil rhoek kah longlonah tah cet yoeyah.