Псалми 73
1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
Asaf dwom. Ampa ara Onyankopɔn yɛ ma Israel, ɔyɛ ma wɔn a wɔn akoma mu teɛ.
2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
Nanso me deɛ, anka me nan reyɛ awatiri; anka merehwere me nnyinasoɔ,
3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
ɛfiri sɛ, mʼani beree ahantanfoɔ ɛberɛ a mehunuu amumuyɛfoɔ yiedie no.
4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
Wɔnhunuu ahokyere da; na wɔwɔ ahoɔden ne apɔmuden.
5 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
Dadwene a ɛtaa ba nnipa soɔ biara nna wɔn so; ɔdasani haw biara nna wɔn so.
6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
Enti, ahantan yɛ wɔn kɔnmuadeɛ, na wɔde akakabensɛm afira.
7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
Wɔn akoma a apirim no mu na nnebɔne firie; na wɔn amumuyɛ adwene nni mma ɔka.
8 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
Wɔsere afoforɔ na wɔka wɔn ho nsɛm a ɛnyɛ; wɔde nhyɛsoɔ hunahuna afoforɔ wɔ ahomasoɔ mu.
9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
Wɔn ano ka ɔsoro nsɛm, na wɔn tɛkrɛma agye asase afa.
10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
Ɛno enti wɔn nkurɔfoɔ kɔ wɔn nkyɛn na wonya nsuo bebree nom.
11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
Wɔbisa sɛ, “Ɛbɛyɛ dɛn na Onyankopɔn ahunu? Na Ɔsorosoroni no wɔ nhunumu anaa?”
12 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
Sei na amumuyɛfoɔ no teɛ, hwee mfa wɔn ho, na wɔkɔ so pɛ ahonyadeɛ.
13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
Ampa ara, mʼakoma a ɛho teɛ no, mannya hwee amfiri mu; me nsa a ɛnni fɔ no ayɛ kwa.
14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
Ɛda mu nyinaa mehunu amane; anɔpa biara wɔtwe mʼaso.
15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
Sɛ mekaa sɛ, “Mɛkasa saa” a, anka medii wo mma no hwammɔ.
16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
Mebɔɔ mmɔden sɛ mɛte yeinom nyinaa ase, nanso na ɛhyɛ me so
17 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
kɔsii sɛ mekɔɔ Onyankopɔn kronkronbea hɔ; ɛhɔ na metee deɛ ɛbɛba wɔn so awieeɛ no ase.
18 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
Ampa ara wode wɔn gu baabi a ɛhɔ yɛ toro. Wode wɔn hwe fam sɛe wɔn pasaa.
19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
Sɛdeɛ wɔsɛe prɛko pɛ, na ehu hwim wɔn kɔ no,
20 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
ɛte sɛ daeɛso, ɛberɛ a onipa anyaneɛ, Ao Awurade, sɛ wokanyane wo ho a, wobɛbu wʼani agu wɔn so sɛ biribi a ɛnni hɔ.
21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
Ɛberɛ a awerɛhoɔ hyɛɛ mʼakoma mu na me sunsum dii yea no,
22 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
meyɛɛ sɛ obi a ɔnnim hwee na ɔnni adwene; meyɛɛ sɛ aboa gyimifoɔ wɔ wʼanim.
23 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
Nanso, na mene wowɔ hɔ ɛberɛ biara; na wode wo nsa nifa asɔ me mu.
24 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
Wode wʼafotuo kyerɛ me ɛkwan; na akyire no, wode me bɛkɔ animuonyam mu.
25 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
Hwan na mewɔ wɔ soro ka wo ho? Na biribiara nni asase so a mepɛ ka wo ho.
26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
Me honam, ne mʼakoma bɛdi me hwammɔ, nanso Onyankopɔn ne mʼakoma ahoɔden ne me kyɛfa daa nyinaa.
27 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
Wɔn a wɔmmɛn wo no bɛyera. Wosɛe wɔn a wɔnni wo nokorɛ nyinaa.
28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
Nanso, me deɛ, menim sɛ ɛyɛ sɛ wɔbɛbɛn Onyankopɔn. Mede Otumfoɔ Awurade ayɛ me hintabea; mɛka wo nneyɛɛ nyinaa akyerɛ.
