Псалми 73
1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
Salmo de Asaph. CIERTAMENTE bueno es Dios á Israel, á los limpios de corazón.
2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
Mas yo, casi se deslizaron mis pies; por poco resbalaron mis pasos.
3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
Porque tuve envidia de los insensatos, viendo la prosperidad de los impíos.
4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
Porque no hay ataduras para su muerte; antes su fortaleza está entera.
5 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
No están ellos en el trabajo humano; ni son azotados con [los otros] hombres.
6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
Por tanto soberbia los corona: cúbrense de vestido de violencia.
7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
Sus ojos están salidos de gruesos: logran con creces los antojos del corazón.
8 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
Soltáronse, y hablan con maldad de [hacer] violencia; hablan con altanería.
9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
Ponen en el cielo su boca, y su lengua pasea la tierra.
10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
Por eso su pueblo vuelve aquí, y aguas de lleno les son exprimidas.
11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
Y dicen: ¿Cómo sabe Dios? ¿y hay conocimiento en lo alto?
12 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
He aquí estos impíos, sin ser turbados del mundo, alcanzaron riquezas.
13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
Verdaderamente en vano he limpiado mi corazón, y lavado mis manos en inocencia;
14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
Pues he sido azotado todo el día, [y empezaba] mi castigo por las mañanas.
15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
Si dijera yo, Discurriré de esa suerte; he aquí habría negado la nación de tus hijos:
16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
Pensaré pues para saber esto: es á mis ojos [duro] trabajo,
17 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
Hasta que venido al santuario de Dios, entenderé la postrimería de ellos.
18 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
Ciertamente los has puesto en deslizaderos; en asolamientos los harás caer.
19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
¡Cómo han sido asolados! ¡cuán en un punto! Acabáronse, fenecieron con turbaciones.
20 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
Como sueño del que despierta, así, Señor, cuando despertares, menospreciarás sus apariencias.
21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
Desazonóse á la verdad mi corazón, y en mis riñones sentía punzadas.
22 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
Mas yo era ignorante, y no entendía: era como una bestia acerca de ti.
23 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
Con todo, yo siempre estuve contigo: trabaste de mi mano derecha.
24 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
Hasme guiado según tu consejo, y después me recibirás en gloria.
25 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
¿A quién tengo yo en los cielos? Y fuera de ti nada deseo en la tierra.
26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
Mi carne y mi corazón desfallecen: [mas] la roca de mi corazón y mi porción es Dios para siempre.
27 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
Porque he aquí, los que se alejan de ti perecerán: tú cortarás á todo aquel que fornicando, de ti [se aparta].
28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
Y en cuanto á mí, el acercarme á Dios es el bien: he puesto en el Señor Jehová mi esperanza, para contar todas tus obras.
