Псалми 73

1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.

2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,

3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.

4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.

5 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.

6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.

7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.

8 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.

9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.

10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.

11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?

12 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.

13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,

14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?

15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.

16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.

17 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.

18 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!

19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!

20 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.

21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,

22 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.

23 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.

24 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.

25 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.

26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.

27 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.

28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.