Псалми 73
1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
Toe soaen’ Añahare t’Israele naho o malio añ’arofoo.
2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
Aa naho izaho, didý tsy ho nipolatitse o tombokoo; ho nidorasitse o liakoo.
3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
Ie nitsikirike o mpievoñevoñeo, naho nitreako ty havokara’ o lo-tserekeo,
4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
Ie tsy manaintaiñe te mihomake, jangañe ka ty sandri’ iareo.
5 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
Tsy ampoheke manahake ondatio; mbore tsy tokoen-draha manahake ondaty ila’eo.
6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
Aa le miravake fiebotseborañe am-bozo’eo; manaroñ’ iareo hoe sikiñe o hasiahañe mandoviakeo.
7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
Mampibotiritse o fihaino’eo ty solike, etsake naho tampe-draha-irieñe ty tro’e.
8 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
Manivetive iereo, mikinia famorekekeañ’ an-karatiañe.
9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
Fa najado’ iareo hiatreatre o likerañeo o falie’ iareoo, mikariokariok’ an-tane atoy o famele’ iareoo.
10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
Aa le mimpoly atoy ondati’eo, naho genohe’ iereo i rano era’ey.
11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
Le hoe iereo: Aia te haharofoanan’ Añahare? mahilala hao i Andindimoneñey?
12 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
Inay ie, o lo-tserekeo— ie mierañerañe manombo vara avao.
13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
Toe tsy vente’e ty nañalioveko ty troko; naho nanasa tañañe an-kalio-tahiñe.
14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
Nalovilovy lomoñandro iraho; vaho nililoveñe boa-maraiñe.
15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
Lehe ataoko te, zao ty ho volañeko; hete! tsy ho nahity amo tariran’ ana’oo.
16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
Fa ie nitsakoreako, haharendreke o raha zao, le nihamokorañe o masokoo,
17 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
Ampara’ te niziliheko an-toen’Añahare miavake ao; vaho nahaisake ty figadoña’ iareo.
18 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
Toe apo’o an-tane malama iereo; ampikorovohe’o mb’an-karotsahañe ao.
19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
Hoke! akore ty fiantoa’ iareo anianike, Fa binotsa’ ty firevendreveñañe.
20 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
Hoe nofy t’ie tsekake; ry Talè, ie mivañon-dRehe le ho heje’o vintañ’ iareo.
21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
Fa nikokentrekokentreñe ty troko naho niteveke ty an-tsapavoako ao,
22 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
Akore ty hanèko naho ty habahimoako, hoe biby añatrefa’o eo.
23 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
Fe mpiama’o nainai’e iraho; rinambe’o ty tañako havana,
24 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
Hiaoloa’o ami’ty fanoroa’o, vaho ho rambese’o mb’añ’engeñe mb’eo.
25 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
Ia ro ahiko an-dikerañe ao, naho tsy Ihe? le tsy amam-pisalalàko an-tane atoy naho tsy Ihe.
26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
Milesa ty nofoko naho o ovakoo, fa i Andrianañahare ro haozaran- troko naho ty anjarako nainai’e.
27 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
Toe hihomake ze lavits’ Azo; songa aitoa’o ze miamboho ama’o hañarapiloa’e.
28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
Fe soa ho ahy ty fañarineako aman’Añahare, fipalirako t’i Iehovà Talè, hataliliko iaby o tolon-draha’oo.
