< Псалми 73 >
1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
アサフの歌 神は正しい者にむかい、心の清い者にむかって、まことに恵みふかい。
2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
しかし、わたしは、わたしの足がつまずくばかり、わたしの歩みがすべるばかりであった。
3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
これはわたしが、悪しき者の栄えるのを見て、その高ぶる者をねたんだからである。
4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
彼らには苦しみがなく、その身はすこやかで、つやがあり、
5 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
ほかの人々のように悩むことがなく、ほかの人々のように打たれることはない。
6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
それゆえ高慢は彼らの首飾となり、暴力は衣のように彼らをおおっている。
7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
彼らは肥え太って、その目はとびいで、その心は愚かな思いに満ちあふれている。
8 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
彼らはあざけり、悪意をもって語り、高ぶって、しえたげを語る。
9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
彼らはその口を天にさからって置き、その舌は地をあるきまわる。
10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
それゆえ民は心を変えて彼らをほめたたえ、彼らのうちにあやまちを認めない。
11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
彼らは言う、「神はどうして知り得ようか、いと高き者に知識があろうか」と。
12 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
見よ、これらは悪しき者であるのに、常に安らかで、その富が増し加わる。
13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
まことに、わたしはいたずらに心をきよめ、罪を犯すことなく手を洗った。
14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
わたしはひねもす打たれ、朝ごとに懲しめをうけた。
15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
もしわたしが「このような事を語ろう」と言ったなら、わたしはあなたの子らの代を誤らせたであろう。
16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
しかし、わたしがこれを知ろうと思いめぐらしたとき、これはわたしにめんどうな仕事のように思われた。
17 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
わたしが神の聖所に行って、彼らの最後を悟り得たまではそうであった。
18 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
まことにあなたは彼らをなめらかな所に置き、彼らを滅びに陥らせられる。
19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
なんと彼らはまたたくまに滅ぼされ、恐れをもって全く一掃されたことであろう。
20 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
あなたが目をさまして彼らの影をかろしめられるとき、彼らは夢みた人の目をさました時のようである。
21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
わたしの魂が痛み、わたしの心が刺されたとき、
22 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
わたしは愚かで悟りがなく、あなたに対しては獣のようであった。
23 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
けれどもわたしは常にあなたと共にあり、あなたはわたしの右の手を保たれる。
24 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
あなたはさとしをもってわたしを導き、その後わたしを受けて栄光にあずからせられる。
25 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
わたしはあなたのほかに、だれを天にもち得よう。地にはあなたのほかに慕うものはない。
26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
わが身とわが心とは衰える。しかし神はとこしえにわが心の力、わが嗣業である。
27 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
見よ、あなたに遠い者は滅びる。あなたは、あなたにそむく者を滅ぼされる。
28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
しかし神に近くあることはわたしに良いことである。わたしは主なる神をわが避け所として、あなたのもろもろのみわざを宣べ伝えるであろう。