Псалми 73
1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
A Psalm by Asaph. Surely God is good to Israel, to those who are pure in heart.
2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
But as for me, my feet were almost gone. My steps had nearly slipped.
3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
For I was envious of the arrogant, when I saw the prosperity of the wicked.
4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
For there are no struggles in their death, but their strength is firm.
5 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
They are free from burdens of men, neither are they plagued like other men.
6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
Therefore pride is like a chain around their neck. Violence covers them like a garment.
7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
Their eyes bulge with fat. Their minds pass the limits of conceit.
8 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
They scoff and speak with malice. In arrogance, they threaten oppression.
9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
They have set their mouth in the heavens. Their tongue walks through the earth.
10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
Therefore their people return to them, and they drink up waters of abundance.
11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
They say, “How does God know? Is there knowledge in the Most High?”
12 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
Behold, these are the wicked. Being always at ease, they increase in riches.
13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
Surely I have cleansed my heart in vain, and washed my hands in innocence,
14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
For all day long I have been plagued, and punished every morning.
15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
If I had said, “I will speak thus”, behold, I would have betrayed the generation of your children.
16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
When I tried to understand this, it was too painful for me—
17 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
until I entered God’s sanctuary, and considered their latter end.
18 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
Surely you set them in slippery places. You throw them down to destruction.
19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
How they are suddenly destroyed! They are completely swept away with terrors.
20 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
As a dream when one wakes up, so, Lord, when you awake, you will despise their fantasies.
21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
For my soul was grieved. I was embittered in my heart.
22 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
I was so senseless and ignorant. I was a brute beast before you.
23 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
Nevertheless, I am continually with you. You have held my right hand.
24 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
You will guide me with your counsel, and afterward receive me to glory.
25 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
Whom do I have in heaven? There is no one on earth whom I desire besides you.
26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
My flesh and my heart fails, but God is the strength of my heart and my portion forever.
27 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
For, behold, those who are far from you shall perish. You have destroyed all those who are unfaithful to you.
28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
But it is good for me to come close to God. I have made the Lord GOD my refuge, that I may tell of all your works.
