Псалми 73
1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
Truly God is good to Israel, even to such as are of a clean heart.
2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
But as for me, my feet were almost gone; my steps had well nigh slipped.
3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
For I was envious at the foolish, when I saw the prosperity of the wicked.
4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
For there are no bands in their death: but their strength is firm.
5 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
They are not in trouble as other men; neither are they plagued like other men.
6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
Therefore pride compasses them about as a chain; violence covers them as a garment.
7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
Their eyes stand out with fatness: they have more than heart could wish.
8 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
They are corrupt, and speak wickedly concerning oppression: they speak loftily.
9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
They set their mouth against the heavens, and their tongue walks through the earth.
10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
Therefore his people return here: and waters of a full cup are wrung out to them.
11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
And they say, How does God know? and is there knowledge in the most High?
12 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
Behold, these are the ungodly, who prosper in the world; they increase in riches.
13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
Verily I have cleansed my heart in vain, and washed my hands in innocence.
14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
For all the day long have I been plagued, and chastened every morning.
15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
If I say, I will speak thus; behold, I should offend against the generation of your children.
16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
When I thought to know this, it was too painful for me;
17 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
Until I went into the sanctuary of God; then understood I their end.
18 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
Surely you did set them in slippery places: you casted them down into destruction.
19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
How are they brought into desolation, as in a moment! they are utterly consumed with terrors.
20 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
As a dream when one awakes; so, O Lord, when you awake, you shall despise their image.
21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
Thus my heart was grieved, and I was pricked in my reins.
22 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
So foolish was I, and ignorant: I was as a beast before you.
23 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
Nevertheless I am continually with you: you have held me by my right hand.
24 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
You shall guide me with your counsel, and afterward receive me to glory.
25 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
Whom have I in heaven but you? and there is none upon earth that I desire beside you.
26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
My flesh and my heart fails: but God is the strength of my heart, and my portion for ever.
27 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
For, lo, they that are far from you shall perish: you have destroyed all them that go a whoring from you.
28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
But it is good for me to draw near to God: I have put my trust in the Lord GOD, that I may declare all your works.
