Псалми 73
1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
Surely God is good to Israel, to such as are pure in heart.
2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
But as for me, my feet were almost gone. My steps had well nigh slipped.
3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
For I was envious of the arrogant when I saw the prosperity of the wicked.
4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
For there are no pangs in their death, but their strength is firm.
5 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
They are not in trouble as other men, nor are they plagued like other men.
6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
Therefore pride is as a chain around their neck. Violence covers them as a garment.
7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
Their eyes stand out with fatness. They have more than heart could wish.
8 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
They scoff, and in wickedness utter oppression. They speak loftily.
9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
They have set their mouth in the heavens, and their tongue walks through the earth.
10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
Therefore his people return here, and waters of a full cup are drained by them.
11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
And they say, How does God know? And is there knowledge in the Most High?
12 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
Behold, these are the wicked, and those who always prosper. They have possessed wealth.
13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
Surely in vain I have cleansed my heart, and washed my hands in innocence,
14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
for all the day long I have been plagued, and chastened every morning.
15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
If I had said, I will speak thus, behold, I would have dealt treacherously with the generation of thy sons.
16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
When I thought how I might understand this, it was too painful for me,
17 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
until I went into the sanctuary of God, and considered their latter end.
18 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
Surely thou set them in slippery places. Thou cast them down to destruction.
19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
How they have become a desolation in a moment! They are utterly consumed with terrors.
20 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
As a dream from awakening, O Lord, when thou waken, thou will despise their form.
21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
For my soul was grieved, and I was pricked in my heart.
22 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
So I was brutish, and ignorant. I was a beast before thee.
23 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
Nevertheless I am continually with thee. Thou have held my right hand.
24 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
Thou will guide me with thy counsel, and afterward receive me to glory.
25 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
Whom have I in heaven? And there is none upon earth that I desire besides thee.
26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
My flesh and my heart fails, but God is the strength of my heart and my portion forever.
27 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
For, lo, those who are far from thee shall perish. Thou have destroyed all those who go a whoring from thee.
28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
But it is good for me to draw near to God. I have made the lord Jehovah my refuge, that I may tell of all thy works.
