Псалми 73
1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
Kun god er Gud imod Israel, imod de rene af Hjertet.
2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
Men jeg — nær vare mine Fødder bøjede af Vejen; mine Skridt vare lige ved at glide ud.
3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
Thi jeg blev nidkær over Daarerne; jeg maatte se, at det gik de ugudelige vel.
4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
Thi der findes intet Baand for dem indtil deres Død, og deres Styrke er vel ved Magt.
5 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
De have ikke Møje som andre Folk, og de blive ikke plagede som andre Mennesker.
6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
Derfor har Hovmod prydet dem som en Kæde, Vold skjuler dem som et Smykke.
7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
Deres Øjne staa ud af Fedme; Hjertets Tanker faa Fremgang.
8 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
De haane og tale i Ondskab om at øve Vold; fra det høje tale de.
9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
De sætte deres Mund i Himmelen, og deres Tunge farer frem paa Jorden.
10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
Derfor vender deres Folk hid, og Vand i fulde Drag uddrikkes af dem.
11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
Og de sige: Hvorledes skulde Gud vide det? og er der Kundskab hos den Højeste?
12 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
Se, disse ere de ugudelige; dog ere de rolige til evig Tid, de forøge deres Gods.
13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
Kun forgæves har jeg renset mit Hjerte og toet mine Hænder i Uskyldighed.
14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
Og dog blev jeg plaget den ganske Dag, og min Straf var der hver Morgen.
15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
Dersom jeg havde sagt: Jeg vil føre saadan Tale; se, da havde jeg handlet troløst imod dine Børns Slægt.
16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
Og jeg tænkte efter for at forstaa det; men det var en Kval i mine Øjne,
17 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
indtil jeg gik ind i Guds Helligdomme og gav Agt paa deres Endeligt.
18 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
Kun paa slibrige Steder sætter du dem; du lader dem falde til at ødelægges.
19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
Hvorledes ere de i et Øjeblik gaaede til Grunde? de ere omkomne, de have faaet Ende ved Forskrækkelserne.
20 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
De ere ligesom en Drøm, naar een er opvaagnet; Herre! naar du opvaagner, vil du foragte deres Billede.
21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
Da mit Hjerte var bittert, og det stak mig i mine Nyrer,
22 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
da var jeg ufornuftig og kunde ikke forstaa noget, jeg var som et Dyr for dig.
23 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
Men jeg vil stedse blive hos dig; du holder ved min højre Haand.
24 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
Du leder mig efter dit Raad, og derefter optager du mig til Ære.
25 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
Hvem har jeg i Himlene? og lige med dig har jeg ikke Lyst til noget paa Jorden.
26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
Forsmægter mit Kød og mit Hjerte, saa er Gud mit Hjertes Klippe og min Del evindelig.
27 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
Thi se, de som holde sig langt borte fra dig, omkomme; du udrydder hver den, som ved Bolen viger af fra dig.
28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
Men det er mig godt, at Gud er mig nær; jeg har sat mit Haab paa den Herre, Herre, at jeg kan fortælle alle dine Gerninger.
