Псалми 71
1 У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
Uz tevi, Kungs, es paļaujos, ne mūžam neliec man palikt kaunā.
2 Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
Izglāb mani caur Savu taisnību un atsvabini mani, atgriez Savu ausi pie manis un atpestī mani.
3 Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
Esi man par patvērumu, kur es varu dzīvot, kur vienmēr varu bēgt. Tu esi solījis, mani atpestīt, jo Tu esi mans kalns un mana stiprā pils.
4 Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
Mans Dievs, izglāb mani no bezdievīgā rokas, no netaisnā un varas darītāja rokas,
5 Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
Jo Tu esi mana cerība, Kungs, Dievs, mana drošība no manas jaunības.
6 Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
Uz Tevi es esmu paļāvies no mātes miesām, Tu mani esi izvilcis no mātes miesām, mana dziesma Tevi teic bez mitēšanās.
7 Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
Es esmu daudziem par ērmu, bet Tu esi mans stiprais patvērums.
8 Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
Lai mana mute pildās ar Tavu teikšanu, cauru dienu ar Tavu godu.
9 Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
Neatmet mani vecumā, neatstāj mani, kad spēks man zūd.
10 Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
Jo mani ienaidnieki mani aprunā, un kas uz manu dvēseli glūn, tie kopā spriež padomu
11 Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
Sacīdami: Dievs viņu ir atstājis, dzenaties pakaļ, sagrābiet viņu, jo glābēja nav.
12 Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
Dievs, neesi tālu no manis, mans Dievs, steidzies man palīgā.
13 Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
Lai top kaunā, lai iet bojā, kas manai dvēselei turas pretī, ar kaunu un smieklu lai top apsegti, kas meklē manu nelaimi.
14 А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
Bet es vienmēr cerēšu un vairošu visu Tavu slavu.
15 Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
Mana mute izteiks Tavu taisnību, cauru dienu Tavu pestīšanu, jebšu to nemāku izskaitīt.
16 Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
Es staigāšu Tā Kunga spēkā, es pieminēšu Tavu taisnību, Tevi vien.
17 Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
Ak Dievs, Tu mani esi mācījis no manas jaunības; un līdz šim es pasludināju Tavus brīnumus.
18 Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
Tad nu arīdzan, kad vecums un sirmi mati ir klāt, neatstāj mani, ak Dievs, tiekams es Tavu elkoni būšu pasludinājis bērnu bērniem un Tavu stiprumu visiem pēcnākamiem.
19 Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
Tava taisnība, ak Dievs, ir it augsta, Tu dari lielas lietas; Dievs, kas ir tāds kā Tu?
20 Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
Tu man lieci redzēt daudz bēdas un mokas, Tu mani darīsi atkal dzīvu, un mani izvilksi no zemes dziļumiem.
21 Много си ме пута подизао и понављао утехе.
Vairo manu godu, un iepriecini mani atkal.
22 И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
Es Tevi arī slavēšu ar stīgu skaņām par Tavu uzticību, mans Dievs; es Tevi slavēšu ar koklēm, ak Svētais iekš Israēla!
23 Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
Manas lūpas gavilēs, kad es Tev dziedāšu, un mana dvēsele, ko Tu esi atpestījis.
24 И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
Un arī mana mēle Tavu taisnību izrunās cauru dienu, jo tie ir tapuši kaunā un apkaunoti, kas meklē manu nelaimi.
