Псалми 71
1 У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
En toi, Éternel! j’ai mis ma confiance: que je ne sois jamais confus!
2 Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
Dans ta justice, délivre-moi et fais que j’échappe; incline ton oreille vers moi et sauve-moi.
3 Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
Sois pour moi un rocher d’habitation, afin que j’y entre continuellement; tu as donné commandement de me sauver, car tu es mon rocher et mon lieu fort.
4 Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
Mon Dieu! fais-moi échapper de la main du méchant, de la main de l’injuste et de l’oppresseur.
5 Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
Car toi tu es mon attente, Seigneur Éternel! ma confiance dès ma jeunesse.
6 Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
Je me suis appuyé sur toi dès le ventre; c’est toi qui m’as tiré hors des entrailles de ma mère: tu es le sujet continuel de ma louange.
7 Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
Je suis pour plusieurs comme un prodige; mais toi, tu es mon fort refuge.
8 Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
Ma bouche est pleine de ta louange [et] de ta magnificence, tout le jour.
9 Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
Ne me rejette pas au temps de [ma] vieillesse; ne m’abandonne pas quand ma force est consumée.
10 Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
Car mes ennemis parlent contre moi, et ceux qui guettent mon âme consultent ensemble,
11 Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
Disant: Dieu l’a abandonné; poursuivez-le et saisissez-le, car il n’y a personne qui le délivre.
12 Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
Ô Dieu! ne te tiens pas loin de moi; mon Dieu, hâte-toi de me secourir!
13 Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
Qu’ils soient honteux, qu’ils soient consumés, ceux qui sont ennemis de mon âme; qu’ils soient couverts d’opprobre et de confusion, ceux qui cherchent mon malheur.
14 А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
Mais moi, j’attendrai continuellement, et je redirai sans cesse toutes tes louanges.
15 Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
Ma bouche racontera tout le jour ta justice [et] ton salut, car je n’en connais pas l’énumération.
16 Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
J’irai dans la puissance du Seigneur Éternel; je ferai mention de ta justice, de la tienne seule.
17 Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
Ô Dieu! tu m’as enseigné dès ma jeunesse; et jusqu’ici j’ai annoncé tes merveilles.
18 Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
Et aussi, jusqu’à la vieillesse et aux cheveux blancs, ô Dieu! ne m’abandonne pas, jusqu’à ce que j’annonce ton bras à [cette] génération, ta puissance à tous ceux qui viendront.
19 Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
Et ta justice, ô Dieu! est haut élevée. Toi qui as fait de grandes choses, ô Dieu! qui est comme toi?
20 Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
Toi qui nous as fait voir de nombreuses et amères détresses, tu nous redonneras la vie, et tu nous feras remonter hors des profondeurs de la terre.
21 Много си ме пута подизао и понављао утехе.
Tu multiplieras ma grandeur, et tu te tourneras, tu me consoleras.
22 И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
Aussi, mon Dieu, je te célébrerai avec le luth, [je louerai] ta vérité; je chanterai tes louanges avec la harpe, ô Saint d’Israël!
23 Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
Mes lèvres, et mon âme, que tu as rachetée, exulteront quand je chanterai tes louanges.
24 И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
Ma langue aussi redira tout le jour ta justice; car ils seront honteux, car ils seront confondus, ceux qui cherchent mon malheur.
