Псалми 71
1 У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
In you, O Lord, I take refuge, let me never be put to shame.
2 Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
In your faithfulness save me and rescue me, bend your ear to me and save me.
3 Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
Be to me a rock of defence, a fortified house, to save me; for my rock and my fortress are you.
4 Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
Save me, my God, from the hand of the wicked, from the grasp of the unjust and cruel.
5 Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
For you, Lord, are my hope, in whom from my youth I have trusted.
6 Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
On you have I leaned from my birth; from my mother’s womb it was you who did draw me. In you is my hope evermore.
7 Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
I have been as a wonder to many, for you are my refuge and strength.
8 Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
All the day long my mouth is filled with your praise and your glory.
9 Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
Cast me not off in the time of old age; when my strength is spent, forsake me not.
10 Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
For my foes whisper against me, they who watch me take counsel together;
11 Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
‘God has left him,’ they say: ‘pursue and seize him, for he is helpless.’
12 Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
O God, be not far from me, haste, O my God, to my help.
13 Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
Put my foes to shame and dishonour, with insult and shame be they covered.
14 А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
But I will never stop hoping, and more and yet more will I praise you.
15 Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
All the day long shall my mouth tell your faithfulness and your salvation, though I know not how they may be counted.
16 Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
I will tell of the might of the Lord, and your faithfulness praise, you alone.
17 Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
You have taught me, O God, from my youth, and till now have I told of your wonders.
18 Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
Even in old age and grey hair, O God, do not forsake me. Still would I tell of your might unto all generations to come.
19 Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
Your power and your justice, O God, extend as far as the heavens: for great are the things you have done. Who is like you, O God?
20 Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
You have caused us to see troubles many, but you will revive us again. From the depths of the earth you will bring me up again.
21 Много си ме пута подизао и понављао утехе.
You will multiply my greatness, and comfort me again.
22 И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
So with harp I will praise you, and your faithfulness, O my God; and make music to you on the lyre, O you Holy One of Israel.
23 Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
My lips shall ring out their joy, my mouth shall sing praises to you; all of me, which you have redeemed.
24 И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
Yes, all the day long shall my tongue utter your righteousness; for ashamed and confounded are they who were seeking my hurt.
