Псалми 69
1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
Al Músico principal: sobre Sosannim: Salmo de David. SÁLVAME, oh Dios, porque las aguas han entrado hasta el alma.
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
Estoy hundido en cieno profundo, donde no hay pie: he venido á abismos de aguas, y la corriente me ha anegado.
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
Cansado estoy de llamar; mi garganta se ha enronquecido; han desfallecido mis ojos esperando á mi Dios.
4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
Hanse aumentado más que los cabellos de mi cabeza los que me aborrecen sin causa; hanse fortalecido mis enemigos, los que me destruyen sin por qué: he venido pues á pagar lo que no he tomado.
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
Dios, tú sabes mi locura; y mis delitos no te son ocultos.
6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
No sean avergonzados por mi causa los que te esperan, oh Señor Jehová de los ejércitos; no sean confusos por mí los que te buscan, oh Dios de Israel.
7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
Porque por amor de ti he sufrido afrenta; confusión ha cubierto mi rostro.
8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
He sido extrañado de mis hermanos, y extraño á los hijos de mi madre.
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
Porque me consumió el celo de tu casa; y los denuestos de los que te vituperaban, cayeron sobre mí.
10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
Y lloré [afligiendo] con ayuno mi alma; y esto me ha sido por afrenta.
11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
Puse además saco por mi vestido; y vine á serles por proverbio.
12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
Hablaban contra mí los que se sentaban á la puerta, y [me zaherían] en las canciones de los bebedores de sidra.
13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
Empero yo [enderezaba] mi oración á ti, oh Jehová, al tiempo de [tu] buena voluntad: oh Dios, por la multitud de tu misericordia, por la verdad de tu salud, óyeme.
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
Sácame del lodo, y no sea yo sumergido: sea yo libertado de los que me aborrecen, y del profundo de las aguas.
15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
No me anegue el ímpetu de las aguas, ni me suerba la hondura, ni el pozo cierre sobre mí su boca.
16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
Oyeme, Jehová, porque apacible es tu misericordia; mírame conforme á la multitud de tus miseraciones.
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
Y no escondas tu rostro de tu siervo; porque estoy angustiado; apresúrate, óyeme.
18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
Acércate á mi alma, redímela: líbrame á causa de mis enemigos.
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
Tú sabes mi afrenta, y mi confusión, y mi oprobio: delante de ti están todos mis enemigos.
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
La afrenta ha quebrantado mi corazón, y estoy acongojado: y esperé quien se compadeciese de [mí], y no lo hubo: y consoladores, y ninguno hallé.
21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
Pusiéronme además hiel por comida, y en mi sed me dieron á beber vinagre.
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
Sea su mesa delante de ellos por lazo, y [lo que es] para bien por tropiezo.
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
Sean oscurecidos sus ojos para ver, y haz siempre titubear sus lomos.
24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
Derrama sobre ellos tu ira, y el furor de tu enojo los alcance.
25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
Sea su palacio asolado: en sus tiendas no haya morador.
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
Porque persiguieron al que tú heriste; y cuentan del dolor de los que tú llagaste.
27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
Pon maldad sobre su maldad, y no entren en tu justicia.
28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
Sean raídos del libro de los vivientes, y no sean escritos con los justos.
29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
Y yo afligido y dolorido, tu salud, oh Dios, me defenderá.
30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
Alabaré yo el nombre de Dios con cántico, ensalzarélo con alabanza.
31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
Y agradará á Jehová más que [sacrificio] de buey, ó becerro que echa cuernos y uñas.
32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
Veránlo los humildes, y se gozarán; buscad á Dios, y vivirá vuestro corazón.
33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
Porque Jehová oye á los menesterosos, y no menosprecia á sus prisioneros.
34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
Alábenlo los cielos y la tierra, los mares, y todo lo que se mueve en ellos.
35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
Porque Dios guardará á Sión, y reedificará las ciudades de Judá; y habitarán allí, y la poseerán.
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
Y la simiente de sus siervos la heredará, y los que aman su nombre habitarán en ella.
