Псалми 69
1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
Pomozi mi, Bože, jer doðe voda do duše.
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
Propadam u dubokom glibu, gdje nema dna; tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju.
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
Iznemogoh vièuæi, promuèe mi grlo, pobijelješe mi oèi pogledajuæi Boga.
4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
Onijeh koji mrze na me ni za što ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoæe da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Što nijesam otimao, valja da vratim.
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
Bože! ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nijesu sakrivene od tebe.
6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže tebe, Bože Izrailjev!
7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
Jer tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje.
8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
Tuðin postadoh braæi svojoj, i neznan sinovima matere svoje.
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
Jer revnost za kuæu tvoju jede me i ruženja onijeh koji tebe ruže padaju na me.
10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
Plaèem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo;
11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
Mjesto haljine oblaèim vreæu, i bivam im prièa.
12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
O meni se razgovaraju sjedeæi na vratima, pijuæi vino pjevaju me.
13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
A ja se molim tebi, Gospode; vrijeme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje tvoje.
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode;
15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre puèina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrijela svojega.
16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
Usliši me, Gospode, jer je blagost tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me.
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
Nemoj odvratiti lica svojega od sluge svojega; jer me je tuga; pohitaj, usliši me.
18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me.
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred tobom su svi neprijatelji moji.
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
Sramota satr srce moje, iznemogoh; èekam hoæe li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoæe li me ko potješiti, ali ne nalazim.
21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
Daju mi žuè da jedem, i u žeði mojoj poje me octom.
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata.
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
Neka im potamne oèi njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda.
24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
Izlij na njih jarost svoju, i plamen gnjeva tvojega neka ih obuzme!
25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
Stan njihov neka opusti, i u njihovijem šatorima neka ne bude nikoga da živi.
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
Jer koga si ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si ti ranio.
27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
Meæi na njih krivicu za krivicom, da ne doðu do pravde tvoje.
28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
Neka se izbrišu iz knjige živijeh, i s pravednicima nek ne budu zapisani.
29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
A ja sam ništ i bolan; pomoæ tvoja, Bože, nek me zakloni.
30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
Slaviæu ime Božije u pjesmi, velièaæu ga u hvali.
31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima.
32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
Vidjeæe ništi i radovaæe se. Koji tražite Boga, oživjeæe srce vaše.
33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
Jer Bog èuje uboge, i sužanja svojih ne ogluša se.
34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima mièe!
35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
Jer æe Bog spasti Sion, sazidaæe gradove Judine; i ljudi æe se ondje naseliti i naslijediæe ga.
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
I natražje æe se sluga njegovijeh utvrditi u njemu, i koji ljube ime njegovo nastavaæe na njemu.
