Псалми 69
1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
Dāvida dziesma. Dziedātāju vadonim, pēc: „lilijas“. Dievs, palīdz man; jo ūdeņi ir nākuši līdz pašai dvēselei.
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
Es grimstu dziļos dubļos, kur nevar stāvēt, es esmu nācis dziļos ūdeņos un viļņi mani apklāj.
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
Es esmu piekusis no savas saukšanas, mans kakls ir aizsmacis, manas acis īgst, - tomēr es gaidu uz savu Dievu.
4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
Vairāk nekā matu uz manas galvas ir to, kas mani bez vainas ienīst; vareni ir tie, kas mani grib samaitāt, kas mani par nepatiesu ienīst; man jāmaksā, ko es neesmu laupījis.
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
Ak Dievs, Tu zini manu ģeķību, un mani noziegumi Tev nav apslēpti.
6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
Lai pie manis netop kaunā, kas Tevi gaida, ak Kungs, Dievs Cebaot! lai pie manis netop kaunā, kas Tevi meklē, ak Israēla Dievs!
7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
Jo Tevis pēc es nesu negodu; mans vaigs ir apklāts ar kaunu.
8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
Es esmu palicis svešs saviem brāļiem un svešinieks savas mātes bērniem.
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
Jo karstums Tava nama labad mani ir ēdis, un Tavu zaimotāju zaimošana ir kritusi uz mani.
10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
Un es raudu, un mana dvēsele gavē, bet tas man ir tapis par kaunu.
11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
Es esmu apvilcis maisu, bet es tiem esmu tapis par sakāmu vārdu.
12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
Kas vārtos sēž, tie plukšķ par mani, un es esmu par smieklu vīna dzērājiem.
13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
Bet es Tevi pielūdzu, Kungs, pieņēmīgā laikā; pēc Savas lielās žēlastības, ak Dievs, paklausi mani, pestīdams pēc Savas patiesības.
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
Izrauj mani no dubļiem, ka es neapslīkstu, ka es topu izglābts no nīdētājiem un no dziļiem ūdeņiem.
15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
Lai ūdens viļņi mani neapklāj, un dziļumi lai mani neaprij, un bedres malas lai nesagāžas kopā pār mani.
16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
Paklausi mani, ak Kungs, jo Tava žēlastība ir laba; griezies pie manis pēc Savas lielās sirds žēlastības!
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
Un neapslēp Savu vaigu priekš Sava kalpa, jo man ir bail; steidzies, paklausi mani.
18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
Nāc klāt pie manas dvēseles, atpestī to, izglāb mani manu ienaidnieku dēļ.
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
Tu zini manu kaunu un manu negodu un manu apsmieklu; visi mani pretinieki ir Tavā priekšā.
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
Kauns man lauž sirdi, un es nīkstu; es gaidīju, vai kādam nebūtu žēl, bet nav, - un uz iepriecinātājiem, bet es neatrodu.
21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
Un tie man žulti dod ēst un etiķi dzert, kad es gauži izslāpis.
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
Lai viņu galds viņu priekšā top par valgu, par atmaksu un par slazdu.
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
Lai viņu acis top apstulbotas, ka tie neredz, un lai viņu gurni allažiņ šaubās.
24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
Izgāz pār tiem Savu dusmību, un Tava karsta bardzība lai viņus sagrābj.
25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
Viņu māja lai top par posta vietu, un neviena lai nav, kas dzīvo viņu dzīvokļos.
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
Jo tie to vajā, ko Tu esi sitis, un apsmej mokas tiem, ko Tu ievainojis.
27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
Lai tiem krājās noziegums uz noziegumu, ka tie nenāk pie Tavas taisnības.
28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
Izdeldē tos no dzīvības grāmatas, ka tie ar tiem taisniem netop uzrakstīti.
29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
Bet es esmu bēdīgs un moku pilns; ak Dievs, Tava pestīšana lai mani paceļ.
30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
Es slavēšu Dieva vārdu ar dziesmu un Viņu paaugstināšu ar pateicību.
31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
Tas patiks Tam Kungam vairāk nekā vērsis, kam ragi un nagi.
32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
Tie bēdīgie raugās un priecājās, un jūs, kas Dievu meklējat, jūsu sirds dzīvos.
33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
Jo Tas Kungs paklausa nabagus, un nenicina Savus cietumniekus.
34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
Lai Viņu teic debesis un zeme, jūra un viss, kas iekš tās kustās.
35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
Jo Dievs atpestīs Ciānu un uztaisīs Jūda pilsētas, un tie tur dzīvos un to iemantos.
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
Un Viņa kalpu dzimums to iemantos, un kas Viņa Vārdu mīļo, tie tur dzīvos.
