Псалми 69
1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
in finem pro his qui commutabuntur David salvum me fac Deus quoniam intraverunt aquae usque ad animam meam
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
infixus sum in limum profundi et non est substantia veni in altitudines maris et tempestas demersit me
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
laboravi clamans raucae factae sunt fauces meae defecerunt oculi mei dum spero in Deum meum
4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
multiplicati sunt super capillos capitis mei qui oderunt me gratis confortati sunt qui persecuti sunt me inimici mei iniuste quae non rapui tunc exsolvebam
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
Deus tu scis insipientiam meam et delicta mea a te non sunt abscondita
6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
non erubescant in me qui expectant te Domine Domine virtutum non confundantur super me qui quaerunt te Deus Israhel
7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
quoniam propter te sustinui obprobrium operuit confusio faciem meam
8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
extraneus factus sum fratribus meis et peregrinus filiis matris meae
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
quoniam zelus domus tuae comedit me et obprobria exprobrantium tibi ceciderunt super me
10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
et operui in ieiunio animam meam et factum est in obprobrium mihi
11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
et posui vestimentum meum cilicium et factus sum illis in parabolam
12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
adversum me exercebantur qui sedebant in porta et in me psallebant qui bibebant vinum
13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
ego vero orationem meam ad te Domine tempus beneplaciti Deus in multitudine misericordiae tuae exaudi me in veritate salutis tuae
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
eripe me de luto ut non infigar liberer ab his qui oderunt me et de profundis aquarum
15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
non me demergat tempestas aquae neque absorbeat me profundum neque urgeat super me puteus os suum
16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
exaudi me Domine quoniam benigna est misericordia tua secundum multitudinem miserationum tuarum respice me
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
et ne avertas faciem tuam a puero tuo quoniam tribulor velociter exaudi me
18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
intende animae meae et libera eam propter inimicos meos eripe me
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
tu scis inproperium meum et confusionem et reverentiam meam
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
in conspectu tuo sunt omnes qui tribulant me inproperium expectavit cor meum et miseriam et sustinui qui simul contristaretur et non fuit et qui consolaretur et non inveni
21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
et dederunt in escam meam fel et in siti mea potaverunt me aceto
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
fiat mensa eorum coram ipsis in laqueum et in retributiones et in scandalum
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
obscurentur oculi eorum ne videant et dorsum eorum semper incurva
24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
effunde super eos iram tuam et furor irae tuae conprehendat eos
25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
fiat habitatio eorum deserta et in tabernaculis eorum non sit qui inhabitet
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
quoniam quem tu percussisti persecuti sunt et super dolorem vulnerum meorum addiderunt
27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
adpone iniquitatem super iniquitatem eorum et non intrent in iustitia tua
28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
deleantur de libro viventium et cum iustis non scribantur
29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
ego sum pauper et dolens salus tua Deus suscepit me
30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
laudabo nomen Dei cum cantico magnificabo eum in laude
31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
et placebit Deo super vitulum novellum cornua producentem et ungulas
32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
videant pauperes et laetentur quaerite Deum et vivet anima vestra
33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
quoniam exaudivit pauperes Dominus et vinctos suos non despexit
34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
laudent illum caeli et terra mare et omnia reptilia in eis
35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
quoniam Deus salvam faciet Sion et aedificabuntur civitates Iudaeae et inhabitabunt ibi et hereditate adquirent eam
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
et semen servorum eius possidebunt eam et qui diligunt nomen eius habitabunt in ea
