Псалми 69
1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
Az éneklőmesternek a sósannimra; Dávidé. Szabadíts meg engemet, oh Isten, mert a vizek lelkemig hatottak.
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
Mély sárba estem be, hol meg nem állhatok; feneketlen örvénybe jutottam, és az áradat elborít engem.
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
Elfáradtam a kiáltásban, kiszáradt a torkom; szemeim elbágyadtak, várván Istenemet.
4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
Többen vannak fejem hajszálainál, a kik ok nélkül gyűlölnek engem; hatalmasok a vesztemre törők, a kik ellenségeim alap nélkül; a mit nem ragadtam el, azt kell megfizetnem!
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
Oh Isten, te tudod az én balgatagságomat, és az én bűneim nyilván vannak te előtted:
6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
Ne szégyenüljenek meg miattam, a kik te benned remélnek, Uram, Seregeknek Ura! Ne pironkodjanak miattam, a kik téged keresnek, oh Izráelnek Istene!
7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
Mert te éretted viselek gyalázatot, és borítja pironság az én orczámat.
8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
Atyámfiai előtt idegenné lettem, és anyám fiai előtt jövevénynyé.
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
Mivel a te házadhoz való féltő szeretet emészt engem, a te gyalázóidnak gyalázásai hullanak reám.
10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
Ha sírok és bőjtöléssel gyötröm lelkemet, az is gyalázatomra válik.
11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
Ha gyászruhába öltözöm, akkor példabeszédül vagyok nékik.
12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
A kapuban ülők rólam szólanak, és a borozók rólam énekelnek.
13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
Én pedig néked könyörgök, oh Uram; jókedvednek idején, oh Isten, a te kegyelmed sokaságához képest hallgass meg engem a te megszabadító hűségeddel.
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
Ments ki engem az iszapból, hogy el ne sülyedjek; hadd szabaduljak meg gyűlölőimtől és a feneketlen vizekből;
15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
Hogy el ne borítson a vizek árja, és el ne nyeljen az örvény, és a veremnek szája be ne záruljon felettem!
16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
Hallgass meg engem, Uram, mert jó a te kegyelmességed! A te irgalmasságodnak sokasága szerint tekints én reám;
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
És ne rejtsd el orczádat a te szolgádtól; mert szorongattatom nagyon: siess, hallgass meg engem!
18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
Légy közel az én lelkemhez és váltsd meg azt; az én ellenségeimért szabadíts meg engem.
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
Te tudod az én gyalázatomat, szégyenemet és pirulásomat; jól ismered minden szorongatómat.
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
A gyalázat megtörte szívemet és beteggé lettem; várok vala részvétre, de hiába; vigasztalókra, de nem találék.
21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
Sőt ételemben mérget adnak vala, és szomjúságomban eczettel itatnak vala engem.
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
Legyen az ő asztalok előttök tőrré, és a bátorságosoknak hálóvá.
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
Setétüljenek meg az ő szemeik, hogy ne lássanak; és az ő derekukat tedd mindenkorra roskataggá.
24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
Öntsd ki a te haragodat reájok, és a te haragodnak búsulása érje utól őket.
25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
Legyen az ő palotájok puszta, és az ő hajlékukban ne legyen lakos;
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
Mert a kit te megvertél, azt üldözik, és a tőled sujtottak fájdalmát szólják meg.
27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
Szedd össze álnokságaikat, és a te igazságodra ne jussanak el.
28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
Töröltessenek ki az élők könyvéből, és az igazak közé ne irattassanak.
29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
Engem pedig, a ki nyomorult és szenvedő vagyok, emeljen fel, oh Isten, a te segedelmed!
30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
Dicsérem az Istennek nevét énekkel, és magasztalom hálaadással.
31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
És kedvesebb lesz az Úr előtt az ökörnél, a szarvas és hasadt körmű tuloknál.
32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
Látják ezt majd a szenvedők és örülnek; ti Istent keresők, elevenedjék a ti szívetek!
33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
Mert meghallgatja az Úr a szegényeket, és az ő foglyait nem veti meg.
34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
Dicsérjék őt az egek és a föld; a tengerek és a mi csak mozog azokban!
35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
Mert megtartja Isten a Siont, és megépíti Júdának városait; és ott lakoznak majd és bírni fogják azt.
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
És az ő szolgáinak maradékai öröklik azt, és abban laknak majd, a kik szeretik az ő nevét.
