Псалми 69
1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
Au chef des chantres. Sur les lis. De David. Sauve-moi, ô Dieu! Car les eaux menacent ma vie.
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
J’enfonce dans la boue, sans pouvoir me tenir; Je suis tombé dans un gouffre, et les eaux m’inondent.
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
Je m’épuise à crier, mon gosier se dessèche, Mes yeux se consument, tandis que je regarde vers mon Dieu.
4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
Ils sont plus nombreux que les cheveux de ma tête, Ceux qui me haïssent sans cause; Ils sont puissants, ceux qui veulent me perdre, Qui sont à tort mes ennemis. Ce que je n’ai pas dérobé, il faut que je le restitue.
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
O Dieu! Tu connais ma folie, Et mes fautes ne te sont point cachées.
6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
Que ceux qui espèrent en toi ne soient pas confus à cause de moi, Seigneur, Éternel des armées! Que ceux qui te cherchent ne soient pas dans la honte à cause de moi, Dieu d’Israël!
7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
Car c’est pour toi que je porte l’opprobre, Que la honte couvre mon visage;
8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
Je suis devenu un étranger pour mes frères, Un inconnu pour les fils de ma mère.
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
Car le zèle de ta maison me dévore, Et les outrages de ceux qui t’insultent tombent sur moi.
10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
Je verse des larmes et je jeûne, Et c’est ce qui m’attire l’opprobre;
11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
Je prends un sac pour vêtement, Et je suis l’objet de leurs sarcasmes.
12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
Ceux qui sont assis à la porte parlent de moi, Et les buveurs de liqueurs fortes me mettent en chansons.
13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
Mais je t’adresse ma prière, ô Éternel! Que ce soit le temps favorable, ô Dieu, par ta grande bonté! Réponds-moi, en m’assurant ton secours!
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
Retire-moi de la boue, et que je n’enfonce plus! Que je sois délivré de mes ennemis et du gouffre!
15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
Que les flots ne m’inondent plus, Que l’abîme ne m’engloutisse pas, Et que la fosse ne se ferme pas sur moi!
16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
Exauce-moi, Éternel! Car ta bonté est immense. Dans tes grandes compassions, tourne vers moi les regards,
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
Et ne cache pas ta face à ton serviteur! Puisque je suis dans la détresse, hâte-toi de m’exaucer!
18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
Approche-toi de mon âme, délivre-la! Sauve-moi, à cause de mes ennemis!
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
Tu connais mon opprobre, ma honte, mon ignominie; Tous mes adversaires sont devant toi.
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
L’opprobre me brise le cœur, et je suis malade; J’attends de la pitié, mais en vain, Des consolateurs, et je n’en trouve aucun.
21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
Ils mettent du fiel dans ma nourriture, Et, pour apaiser ma soif, ils m’abreuvent de vinaigre.
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
Que leur table soit pour eux un piège, Et un filet au sein de leur sécurité!
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
Que leurs yeux s’obscurcissent et ne voient plus, Et fais continuellement chanceler leurs reins!
24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
Répands sur eux ta colère, Et que ton ardente fureur les atteigne!
25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
Que leur demeure soit dévastée, Qu’il n’y ait plus d’habitants dans leurs tentes!
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
Car ils persécutent celui que tu frappes, Ils racontent les souffrances de ceux que tu blesses.
27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
Ajoute des iniquités à leurs iniquités, Et qu’ils n’aient point part à ta miséricorde!
28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
Qu’ils soient effacés du livre de vie, Et qu’ils ne soient point inscrits avec les justes!
29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
Moi, je suis malheureux et souffrant: O Dieu, que ton secours me relève!
30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
Je célébrerai le nom de Dieu par des cantiques, Je l’exalterai par des louanges.
31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
Cela est agréable à l’Éternel, plus qu’un taureau Avec des cornes et des sabots.
32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
Les malheureux le voient et se réjouissent; Vous qui cherchez Dieu, que votre cœur vive!
33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
Car l’Éternel écoute les pauvres, Et il ne méprise point ses captifs.
34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
Que les cieux et la terre le célèbrent, Les mers et tout ce qui s’y meut!
35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
Car Dieu sauvera Sion, et bâtira les villes de Juda; On s’y établira, et l’on en prendra possession;
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
La postérité de ses serviteurs en fera son héritage, Et ceux qui aiment son nom y auront leur demeure.
