Псалми 69
1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
To the Overseer. — 'On the Lilies,' by David. Save me, O God, for come have waters unto the soul.
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
I have sunk in deep mire, And there is no standing, I have come into the depths of the waters, And a flood hath overflown me.
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
I have been wearied with my calling, Burnt hath been my throat, Consumed have been mine eyes, waiting for my God.
4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
Those hating me without cause Have been more than the hairs of my head, Mighty have been my destroyers, My lying enemies, That which I took not away — I bring back.
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
O God, Thou — Thou hast known Concerning my overturn, And my desolations from Thee have not been hid.
6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
Let not those waiting on Thee be ashamed because of me, O Lord, Jehovah of Hosts, Let not those seeking Thee Blush because of me, O God of Israel.
7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
For because of Thee I have borne reproach, Shame hath covered my face.
8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
A stranger I have been to my brother, And a foreigner to sons of my mother.
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
For zeal for Thy house hath consumed me, And the reproaches of Thy reproachers Have fallen upon me.
10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
And I weep in the fasting of my soul, And it is for a reproach to me.
11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
And I make my clothing sackcloth, And I am to them for a simile.
12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
Those sitting at the gate meditate concerning me, And those drinking strong drink, Play on instruments.
13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
And I — my prayer [is] to Thee, O Jehovah, A time of good pleasure, O God, In the abundance of Thy kindness, Answer me in the truth of Thy salvation.
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
Deliver me from the mire, and let me not sink, Let me be delivered from those hating me, And from deep places of waters.
15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
Let not a flood of waters overflow me, Nor let the deep swallow me up, Nor let the pit shut her mouth upon me.
16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
Answer me, O Jehovah, for good [is] Thy kindness, According to the abundance Of Thy mercies turn Thou unto me,
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
And hide not Thy face from Thy servant, For I am in distress — haste, answer me.
18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
Be near unto my soul — redeem it, Because of mine enemies ransom me.
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
Thou — Thou hast known my reproach, And my shame, and my blushing, Before Thee [are] all mine adversaries.
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
Reproach hath broken my heart, and I am sick, And I look for a bemoaner, and there is none, And for comforters, and I have found none.
21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
And they give for my food gall, And for my thirst cause me to drink vinegar.
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
Their table before them is for a snare, And for a recompence — for a trap.
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
Darkened are their eyes from seeing, And their loins continually shake Thou.
24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
Pour upon them Thine indignation, And the fierceness of Thine anger doth seize them.
25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
Their tower is desolated, In their tents there is no dweller.
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
For they have pursued him Thou hast smitten, And recount of the pain of Thy pierced ones.
27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
Give punishment for their iniquity, And they enter not into Thy righteousness.
28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
They are blotted out of the book of life, And with the righteous are not written.
29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
And I [am] afflicted and pained, Thy salvation, O God, doth set me on high.
30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
I praise the name of God with a song, And I magnify Him with thanksgiving,
31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
And it is better to Jehovah than an ox, A bullock — horned — hoofed.
32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
The humble have seen — they rejoice, Ye who seek God — and your heart liveth.
33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
For Jehovah hearkeneth unto the needy, And His bound ones He hath not despised.
34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
The heavens and earth do praise Him, Seas, and every moving thing in them.
35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
For God doth save Zion, And doth build the cities of Judah, And they have dwelt there, and possess it.
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
And the seed of His servants inherit it, And those loving His name dwell in it!
