Псалми 69
1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
To the chief Musician upon Shoshannim, A Psalm of David. Save me, O God; for the waters are come in to my soul.
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
I sink in deep mire, where there is no standing: I am come into deep waters, where the floods overflow me.
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
I am weary of my crying: my throat is dried: my eyes fail while I wait for my God.
4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
They that hate me without a cause are more than the hairs of my head: they that would destroy me, being my enemies wrongfully, are mighty: then I restored that which I took not away.
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
O God, thou knowest my foolishness; and my sins are not hid from thee.
6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
Let not them that wait on thee, O Lord GOD of hosts, be ashamed for my sake: let not those that seek thee be confounded for my sake, O God of Israel.
7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
Because for thy sake I have borne reproach; shame hath covered my face.
8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
I am become a stranger to my brethren, and an alien to my mother’s children.
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
For the zeal of thy house hath eaten me up; and the reproaches of them that reproached thee have fallen upon me.
10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
When I wept, and chastened my soul with fasting, that was to my reproach.
11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
I made sackcloth also my garment; and I became a proverb to them.
12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
They that sit in the gate speak against me; and I was the song of the drunkards.
13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
But as for me, my prayer is to thee, O LORD, in an acceptable time: O God, in the multitude of thy mercy hear me, in the truth of thy salvation.
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
Deliver me out of the mire, and let me not sink: let me be delivered from them that hate me, and out of the deep waters.
15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
Let not the water flood overflow me, neither let the deep swallow me up, and let not the pit shut her mouth upon me.
16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
Hear me, O LORD; for thy lovingkindness is good: turn to me according to the multitude of thy tender mercies.
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
And hide not thy face from thy servant; for I am in trouble: hear me speedily.
18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
Draw near to my soul, and redeem it: deliver me because of my enemies.
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
Thou hast known my reproach, and my shame, and my dishonour: my adversaries are all before thee.
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
Reproach hath broken my heart; and I am full of heaviness: and I looked for some to take pity, but there was none; and for comforters, but I found none.
21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
They gave me also gall for my food; and in my thirst they gave me vinegar to drink.
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
Let their table become a snare before them: and that which should have been for their welfare, let it become a trap.
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
Let their eyes be darkened, that they see not; and make their loins continually to shake.
24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
Pour out thy indignation upon them, and let thy wrathful anger take hold of them.
25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
Let their habitation be desolate; and let none dwell in their tents.
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
For they persecute him whom thou hast smitten; and they talk to the grief of those whom thou hast wounded.
27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
Add iniquity to their iniquity: and let them not come into thy righteousness.
28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
Let them be blotted out of the book of the living, and not be written with the righteous.
29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
But I am poor and sorrowful: let thy salvation, O God, set me up on high.
30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
I will praise the name of God with a song, and will magnify him with thanksgiving.
31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
This also shall please the LORD better than an ox or bull that hath horns and hoofs.
32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
The humble shall see this, and be glad: and your heart shall live that seek God.
33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
For the LORD heareth the poor, and despiseth not his prisoners.
34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
Let the heaven and earth praise him, the seas, and every thing that moveth in it.
35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
For God will save Zion, and will build the cities of Judah: that they may dwell there, and have it in possession.
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
The seed also of his servants shall inherit it: and they that love his name shall dwell in it.
