Псалми 69
1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
To the Chief Musician. On "The Lilies." David’s. Save me, O God, For waters have entered as far as the life;
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
I have sunk in deep swamp, Where there is no place to stand, I have come into abysses of waters, Where a flood hath overflowed me;
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
I am weary with mine outcry, Parched is my throat, —Mine eyes have become dim, through waiting for my God.
4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
More than the hairs of my head, Are they who hate me without cause, —Firmer than my bones, Are they who are my foes for false cause, —What I had not plundered, then, had I to restore.
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
O God, thou, hast known my folly, And, my wrong-doings, from thee, have not been hid.
6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
Let them not be ashamed, through me, Who have waited for thee, O My Lord, Yahweh of hosts, —Let them not be confounded, through me, Who are seeking thee, O God of Israel!
7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
Because, for thy sake, have I borne reproach, Confusion hath covered my face;
8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
One estranged, have I become, to my own brethren, Yea, an alien, to the sons of my own mother;
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
Because, zeal for thy house, hath eaten me up, And, the reproaches of them who have reproached thee, have fallen upon me.
10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
When I have humbled my soul with fasting, Then hath it turned to my reproach;
11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
When I have made my clothing of sackcloth, Then have I served them for a by-word;
12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
They who sit in the gate talk against me, —And [against me are] the songs of them who imbibe strong drink.
13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
But, as for me, my prayer shall be unto thee, O Yahweh, in a time of acceptance, O God, in the abounding of thy lovingkindness, answer me with thy saving faithfulness.
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
Rescue me out of the mire, lest I sink, Let me be rescued, From my haters, and, From abysses of waters:
15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
Let not a flood of waters overflow me, And let not the depth swallow me up, Neither let the well close, over me, her mouth.
16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
Answer me, O Yahweh, for good is thy lovingkindness, According to the abounding of thy compassions, turn thou towards me:
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
Then do not hide thy face from thy servant, Because I am in distress, haste thou—answer me!
18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
Oh draw near unto my soul—redeem it, Because of mine enemies, ransom me.
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
Thou, knowest my reproach, and my shame, and my confusion, Before thee, are all mine adversaries.
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
Reproach hath broken my heart, and I am weak, —Though I waited for one to pity me, yet there was none, And for comforters, yet I found not any.
21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
But they put in my food—poison! And, for my thirst, they gave for my drink—vinegar!
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
Let their table, before them, become a snare, And unto their friends, a lure;
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
Let their eyes become too dim to see, And, their loins, continually cause thou to shake;
24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
Pour out over them thine indignation, And let, the glow of thine anger, overtake them:
25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
Let their encampment become desolate, In their tents, be there none to dwell:
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
For, whom, thou thyself, hadst smitten, they pursued, And, unto the pain of thy wounded ones, they must needs add.
27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
Lay punishment on their iniquity, And let them not enter into thy righteousness;
28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
Let them be blotted out of the book of life, And, with the righteous, let them not be enrolled.
29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
I, then, am humbled and in pain, Thy salvation, O God, may it set me on high.
30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
I will praise the Name of God with a song, And will magnify him with thanksgiving;
31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
So shall it be more pleasing to Yahweh than a bullock of the herd, Showing horn [and] divided hoof.
32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
The humbled have seen—they rejoice! Ye seekers of God, let your heart, then, revive;
33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
For, a Hearkener to the needy, is Yahweh, And, his prisoners, hath he not despised.
34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
Let the heavens and the earth, praise him, The seas, and everything that creepeth therein.
35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
For, God, will save Zion, And build the cities of Judah, So shall men dwell there, and possess it:
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
Yea, the seed of his servants, shall inherit it, And, the lovers of his Name, shall settle down therein.
