Псалми 69
1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
“For the leader of the music. Upon the Shoshannim. A psalm of David.” Save me, O God! For the waters press in to my very life!
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
I sink in deep mire, where is no standing; I have come into deep waters, and the waves flow over me.
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
I am weary with crying; my throat is parched; Mine eyes are wasted, while I wait for my God.
4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
More numerous than the hairs of my head are they who hate me without reason; Mighty are they who seek to destroy me, being my enemies without cause: I must restore what I took not away.
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
O God! thou knowest my offences, And my sins are not hidden from thee!
6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
Let not them that trust in thee through me be put to shame, O Lord Jehovah, God of hosts! Let not them that seek thee through me be confounded, O God of Israel!
7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
For on account of thee do I suffer reproach, And shame covereth my face!
8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
I am become a stranger to my brothers; Yea, an alien to my mother's sons.
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
For zeal for thy house consumeth me, And the reproaches of them that reproach thee fall upon me.
10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
When I weep and fast, That is made my reproach;
11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
When I clothe myself in sackcloth, Then I become their by-word.
12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
They who sit in the gate speak against me, And I am become the song of drunkards.
13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
Yet will I address my prayer to thee, O LORD! May it be in an acceptable time according to thy great goodness! Hear, O God! and afford me thy sure help!
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
Save me from the mire, and let me not sink; May I be delivered from my enemies, —from the deep waters!
15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
Let not the water-flood overflow me; Let not the deep swallow me up, And let not the pit close her mouth upon me!
16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
Hear me, O LORD! since great is thy loving-kindness; According to the abundance of thy tender mercies look upon me!
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
Hide not thy face from thy servant; I am greatly distressed, O make haste to mine aid!
18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
Draw near to me, and redeem my life; Deliver me because of my enemies!
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
Thou knowest my reproach, and dishonor, and shame; All my adversaries are in thy view!
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
Reproach hath broken my heart, and I am full of heaviness; I look for pity, but there is none; For comforters, but find none.
21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
For my food they give me gall, And in my thirst they give me vinegar to drink.
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
May their table be to them a snare; May it be a trap to them, while they are at ease!
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
May their eyes be darkened, that they may not see; And cause their loins continually to shake!
24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
Pour out upon them thine indignation, And may the heat of thine anger overtake them!
25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
Let their habitation be desolate, And let none dwell in their tents!
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
For they persecute those whom thou hast smitten, And talk of the pain of those whom thou hast wounded.
27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
Add iniquity to their iniquity, And let them never come into thy favor!
28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
Let them be blotted out of the book of the living; Let not their names be written with the righteous!
29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
But I am poor, and sorrowful: May thine aid, O God! set me on high!
30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
Then I will praise the name of God in a song; I will give glory to him with thanksgiving.
31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
More pleasing shall this be to the LORD Than a full-horned and full-hoofed bullock.
32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
The afflicted shall see, and rejoice; The hearts of them that fear God shall be revived.
33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
For the LORD heareth the poor, And despiseth not his people in their bonds.
34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
Let the heaven and the earth praise him; The sea, and all that move therein!
35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
For God will save Zion, and will build the cities of Judah, That they may dwell therein, and possess it.
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
Yea, the posterity of his servants shall possess it, And they that love him shall dwell therein.
