Псалми 69
1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
Een psalm van David, voor den opperzangmeester, op Schoschannim. Verlos mij, o God! want de wateren zijn gekomen tot aan de ziel.
2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
Ik ben gezonken in grondeloze modder, waar men niet kan staan; ik ben gekomen in de diepten der wateren, en de vloed overstroomt mij.
3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
Ik ben vermoeid van mijn roepen, mijn keel is ontstoken, mijn ogen zijn bezweken, daar ik ben hopende op mijn God.
4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
Die mij zonder oorzaak haten, zijn meer dan de haren mijns hoofds; die mij zoeken te vernielen, die mij om valse oorzaken vijand zijn, zijn machtig geworden; wat ik niet geroofd heb, moet ik alsdan wedergeven.
5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
O God! Gij weet van mijn dwaasheid, en mijn schulden zijn voor U niet verborgen.
6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
Laat hen door mij niet beschaamd worden, die U verwachten, o Heere, HEERE der heirscharen, laat hen door mij niet te schande worden, die U zoeken, o God Israels!
7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
Want om Uwentwil draag ik versmaadheid; schande heeft mijn aangezicht bedekt.
8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
Ik ben mijn broederen vreemd geworden, en onbekend aan mijner moeders kinderen.
9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
Want de ijver van Uw huis heeft mij verteerd; en de smaadheden dergenen, die U smaden, zijn op mij gevallen.
10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
En ik heb geweend in het vasten mijner ziel; maar het is mij geworden tot allerlei smaad.
11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
En ik heb een zak tot mijn kleed aangedaan; maar ik ben hun tot een spreekwoord geworden.
12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
Die in de poort zitten, klappen van mij; en ik ben een snarenspel dergenen, die sterken drank drinken.
13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
Maar mij aangaande, mijn gebed is tot U, o HEERE; er is een tijd des welbehagens, o God! door de grootheid Uwer goedertierenheid; verhoor mij door de getrouwheid Uws heils.
14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
Ruk mij uit het slijk, en laat mij niet verzinken; laat mij gered worden van mijn haters, en uit de diepten der wateren.
15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
Laat de watervloed mij niet overstromen, en laat de diepte mij niet verslinden; en laat den put zijn mond over mij niet toesluiten.
16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
Verhoor mij, o HEERE, want Uw goedertierenheid is goed; zie mij aan naar de grootheid Uwer barmhartigheden.
17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
En verberg Uw aangezicht niet van Uw knecht, want mij is bange; haast U, verhoor mij.
18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
Nader tot mijn ziel, bevrijd ze; verlos mij om mijner vijanden wil.
19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
Gij weet mijn versmaadheid, en mijn schaamte, en mijn schande; al mijn benauwers zijn voor U.
20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
De versmaadheid heeft mijn hart gebroken, en ik ben zeer zwak; en ik heb gewacht naar medelijden, maar er is geen; en naar vertroosters, maar heb ze niet gevonden.
21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
Ja, zij hebben mij gal tot mijn spijs gegeven; en in mijn dorst hebben zij mij edik te drinken gegeven.
22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
Hun tafel worde voor hun aangezicht tot een strik, en tot volle vergelding tot een valstrik.
23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
Laat hun ogen duister worden, dat zij niet zien; en doe hun lenden gedurig waggelen.
24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
Stort over hen Uw gramschap uit; en de hittigheid Uws toorns grijpe hen aan.
25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
Hun paleis zij verwoest; in hun tenten zij geen inwoner.
26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
Want zij vervolgen, dien Gij geslagen hebt; en maken een praat van de smart Uwer verwonden.
27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
Doe misdaad tot hun misdaad, en laat hen niet komen tot Uw gerechtigheid.
28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
Laat hen uitgedelgd worden uit het boek des levens, en met de rechtvaardigen niet aangeschreven worden.
29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
Doch ik ben ellendig en in smart; Uw heil, o God! zette mij in een hoog vertrek.
30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
Ik zal Gods Naam prijzen met gezang, en Hem met dankzegging grootmaken.
31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
En het zal den HEERE aangenamer zijn dan een os, of een gehoornde var, die de klauwen verdeelt.
32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
De zachtmoedigen, dit gezien hebbende, zullen zich verblijden; en gij, die God zoekt, ulieder hart zal leven.
33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
Want de HEERE hoort de nooddruftigen, en Hij veracht Zijn gevangenen niet.
34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
Dat Hem prijzen de hemel en de aarde, de zeeen, en al wat daarin wriemelt.
35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
Want God zal Sion verlossen, en de steden van Juda bouwen; en aldaar zullen zij wonen, en haar erfelijk bezitten;
36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
En het zaad Zijner knechten zal haar beerven; en de liefhebbers Zijns Naams zullen daarin wonen.
