Псалми 69

1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.

2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.

3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.

4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.

5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.

6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!

7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.

8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.

9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.

10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;

11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.

12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.

13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.

14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;

15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.

16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.

17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.

18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.

19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.

20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.

22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.

23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.

24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!

25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.

26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.

27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.

28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.

29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.

30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.

31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.

32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.

33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.

34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!

35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.

36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.