< Псалми 68 >
1 Устаће Бог, и расуће се непријатељи Његови, и побећи ће од лица Његовог који мрзе на Њ.
In finem. Psalmus cantici ipsi David. Exsurgat Deus, et dissipentur inimici ejus; et fugiant qui oderunt eum a facie ejus.
2 Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијег.
Sicut deficit fumus, deficiant; sicut fluit cera a facie ignis, sic pereant peccatores a facie Dei.
3 А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости.
Et justi epulentur, et exsultent in conspectu Dei, et delectentur in lætitia.
4 Појте Богу, попевајте имену Његовом; равните пут Ономе што иде преко пустиње; Господ Му је име, радујте Му се.
Cantate Deo; psalmum dicite nomini ejus: iter facite ei qui ascendit super occasum. Dominus nomen illi; exsultate in conspectu ejus. Turbabuntur a facie ejus,
5 Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светом стану свом.
patris orphanorum, et judicis viduarum; Deus in loco sancto suo.
6 Бог самцима даје задругу, сужње изводи на места обилна, а непокорни живе где је суша.
Deus qui inhabitare facit unius moris in domo; qui educit vinctos in fortitudine, similiter eos qui exasperant, qui habitant in sepulchris.
7 Боже! Кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње,
Deus, cum egredereris in conspectu populi tui, cum pertransires in deserto,
8 Земља се тресаше, и небо се растапаше од лица Божијег, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљевог.
terra mota est, etenim cæli distillaverunt, a facie Dei Sinai, a facie Dei Israël.
9 Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање Твоје, Ти си га крепио.
Pluviam voluntariam segregabis, Deus, hæreditati tuæ; et infirmata est, tu vero perfecisti eam.
10 Стадо Твоје живљаше онде; по доброти својој, Боже, Ти си готовио храну јадноме.
Animalia tua habitabunt in ea; parasti in dulcedine tua pauperi, Deus.
11 Господ даје реч; гласника велико је мноштво.
Dominus dabit verbum evangelizantibus, virtute multa.
12 Цареви над војскама беже, беже, а која седи дома, дели плен.
Rex virtutum dilecti, dilecti; et speciei domus dividere spolia.
13 Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица, којој су крила посребрена, а перје јој се златни.
Si dormiatis inter medios cleros, pennæ columbæ deargentatæ, et posteriora dorsi ejus in pallore auri.
14 Кад је Свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снег на Селмону.
Dum discernit cælestis reges super eam, nive dealbabuntur in Selmon.
15 Гора је васанска гора Божија; гора је васанска гора хумовита.
Mons Dei, mons pinguis: mons coagulatus, mons pinguis.
16 Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево гора, на којој омиле Богу живети, и на којој ће Господ живети довека.
Ut quid suspicamini, montes coagulatos? mons in quo beneplacitum est Deo habitare in eo; etenim Dominus habitabit in finem.
17 Кола Божијих има сила, хиљаде хиљада. Међу њима је Господ, Синај у светињи.
Currus Dei decem millibus multiplex, millia lætantium; Dominus in eis in Sina, in sancto.
18 Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овде наставаш, Господе Боже!
Ascendisti in altum, cepisti captivitatem, accepisti dona in hominibus; etenim non credentes inhabitare Dominum Deum.
19 Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже.
Benedictus Dominus die quotidie: prosperum iter faciet nobis Deus salutarium nostrorum.
20 Овај је Бог наш Бог Спаситељ, у власти су Господу врата смртна.
Deus noster, Deus salvos faciendi; et Domini, Domini exitus mortis.
21 Господ сатире главу непријатељима својим и власато теме оног који остаје у безакоњу свом.
Verumtamen Deus confringet capita inimicorum suorum, verticem capilli perambulantium in delictis suis.
22 Рече Господ: Од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске,
Dixit Dominus: Ex Basan convertam, convertam in profundum maris:
23 Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже.
ut intingatur pes tuus in sanguine; lingua canum tuorum ex inimicis, ab ipso.
24 Видеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој.
Viderunt ingressus tuos, Deus, ingressus Dei mei, regis mei, qui est in sancto.
25 Напред иђаху певачи, за њима свирачи сред девојака с бубњевима:
Prævenerunt principes conjuncti psallentibus, in medio juvencularum tympanistriarum.
26 "На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљевог!"
In ecclesiis benedicite Deo Domino de fontibus Israël.
27 Онде млади Венијамин, старешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови.
Ibi Benjamin adolescentulus, in mentis excessu; principes Juda, duces eorum; principes Zabulon, principes Nephthali.
28 Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас!
Manda, Deus, virtuti tuæ; confirma hoc, Deus, quod operatus es in nobis.
29 У цркви Твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре.
A templo tuo in Jerusalem, tibi offerent reges munera.
30 Укроти звер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред Тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве.
Increpa feras arundinis; congregatio taurorum in vaccis populorum: ut excludant eos qui probati sunt argento. Dissipa gentes quæ bella volunt.
31 Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу.
Venient legati ex Ægypto; Æthiopia præveniet manus ejus Deo.
32 Царства земаљска, појте Богу, попевајте Господу,
Regna terræ, cantate Deo; psallite Domino; psallite Deo.
33 Који седи на небесима небеса исконских. Ево грми гласом јаким.
Qui ascendit super cælum cæli, ad orientem: ecce dabit voci suæ vocem virtutis.
34 Дајте славу Богу; величанство је Његово над Израиљем и сила Његова на облацима.
Date gloriam Deo super Israël; magnificentia ejus et virtus ejus in nubibus.
35 Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крепост народу. Благословен Бог!
Mirabilis Deus in sanctis suis; Deus Israël ipse dabit virtutem et fortitudinem plebi suæ. Benedictus Deus!