Псалми 66
1 Покликни Богу, сва земљо!
Emite un alegre clamor a Dios, toda la tierra:
2 Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
Haz una canción en honor de su nombre: dale alabanza y gloria.
3 Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
Di a Dios: ¡Cuánto temerán tus obras! debido a tu gran poder, sus enemigos se ven obligados a ponerse bajo sus pies.
4 Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
Deja que toda la tierra te dé culto y te haga canciones; déjalos hacer canciones a tu nombre. (Selah)
5 Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
Ven y mira las obras de Dios: debe temerse en todo lo que hace a los hijos de los hombres.
6 Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
El mar se convirtió en tierra seca; atravesaron el río a pie; allí tuvimos gozo en él.
7 Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
Él está gobernando en el poder para siempre; sus ojos están mirando a las naciones: que sus enemigos no tengan fuerzas contra él. (Selah)
8 Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
Dan bendiciones a nuestro Dios, pueblos, la voz de su alabanza sea fuerte;
9 Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
Porque él nos da vida, y no permitió que nuestros pies resbalen.
10 Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
Porque tú, oh Dios, nos has puesto a prueba: probándonos con fuego como la plata.
11 Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
Nos dejas encarcelar; cadenas fueron puestas en nuestras piernas.
12 Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
Dejas que los hombres pasen sobre nuestras cabezas; pasamos por el fuego y el agua; pero nos sacaste a abundancia.
13 Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
Entraré en tu casa con holocaustos, pagaré mi deuda contigo,
14 Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
Guardando la palabra que salió de mis labios, y la cual dijo mi boca, cuando estaba en problemas.
15 Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
Te daré holocaustos de animales gordos, y humo de ovejas; Haré ofrendas de bueyes y cabras. (Selah)
16 Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
Vengan, escúchenme, todos ustedes hombres temerosos de Dios, para que les aclare lo que él ha hecho por mi alma.
17 К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
Mi voz subió a él, y fui levantado del inframundo.
18 Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
Dije en mi corazón: Jehová no me escuchará:
19 Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
Pero verdaderamente el oído de Dios ha sido abierto; él ha prestado atención a la voz de mi oración.
20 Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
Alabado sea Dios que no me ha quitado su buena fe y su misericordia.
