Псалми 66
1 Покликни Богу, сва земљо!
Es juble zu Gott die ganze Erde.
2 Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
Singt Psalmen der Herrlichkeit Seines Namens, machet Sein Lob zur Herrlichkeit.
3 Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
Sprechet zu Gott: Wie furchtbar sind Deine Taten! Dir huldigen Deine Feinde ob Deiner vielen Stärke.
4 Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
Alles Land bete Dich an, und singe Dir Psalmen, Deinem Namen singen sie Psalmen! (Selah)
5 Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
Kommet her und sehet die Werke Gottes! Furchtbar ist Sein Tun an den Söhnen des Menschen.
6 Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
Das Meer hat Er ins Trockene verwandelt; zu Fuß zogen sie hinüber durch den Fluß. Da sind wir fröhlich in Ihm.
7 Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
Ewiglich herrscht Er in Seiner Macht. Sein Auge erspäht die Völkerschaften. Nicht mögen die Aufrührer sich erhöhen. (Selah)
8 Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
Segnet unseren Gott, ihr Völker, und laßt hören die Stimme Seines Lobes.
9 Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
Der unsere Seele setzt unter die Lebendigen, und unseren Fuß nicht wanken läßt.
10 Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
Denn Du hast uns geprüft, Gott, uns geläutert, wie man Silber läutert.
11 Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
Ins Garn hast Du uns gebracht, hast Trübsal gelegt auf unsere Lenden.
12 Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
Du ließest den Menschen reiten über unser Haupt, wir kamen ins Feuer und ins Wasser; doch hast Du uns herausgeführt ins Weite.
13 Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
Ich will mit Brandopfern in Dein Haus kommen, will meine Gelübde Dir bezahlen,
14 Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
Was meine Lippen ausgesprochen, und mein Mund geredet hat in meiner Drangsal.
15 Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
Ich will Dir markige Brandopfer aufopfern, mit der Widder Räuchwerk, will Rinder Dir samt Böcken darbringen. (Selah)
16 Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
Kommt, höret alle, die ihr Gott fürchtet, und ich erzähle euch, was Er an meiner Seele getan hat.
17 К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
Mit meinem Munde rief ich zu Ihm, und Erhöhung ist unter meiner Zunge.
18 Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
Hätte auf Unrecht ich gesehen in meinem Herzen, nicht hätte der Herr gehört.
19 Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
Allein Gott hörte, Er horchte auf meines Gebetes Stimme.
20 Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
Gesegnet sei Gott, Der mein Gebet nicht wegnahm, noch Seine Barmherzigkeit von mir.
