< Псалми 66 >
1 Покликни Богу, сва земљо!
Au maître de chant. Cantique. Psaume. Pousse vers Dieu des cris de joie, terre entière!
2 Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
Chantez la gloire de son nom, célébrez magnifiquement ses louanges!
3 Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
Dites à Dieu: " Que tes œuvres sont redoutables! A cause de ta toute-puissance, tes ennemis te flattent.
4 Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
Que toute la terre se prosterne devant toi, qu'elle chante en ton honneur, qu'elle chante ton nom! " — Séla.
5 Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
Venez et contemplez les œuvres de Dieu! Il est redoutable dans ses desseins sur les fils de l'homme.
6 Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
Il a changé la mer en une terre sèche, on a passé le fleuve à pied; alors nous nous réjouîmes en lui.
7 Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
Il règne éternellement par sa puissance; ses yeux observent les nations: que les rebelles ne s'élèvent point! — Séla.
8 Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
Peuples, bénissez notre Dieu, faites retentir sa louange!
9 Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
Il a conservé la vie à notre âme, et n'a pas permis que notre pied chancelât.
10 Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
Car tu nous as éprouvés, ô Dieu, tu nous as fait passer au creuset, comme l'argent.
11 Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
Tu nous as conduits dans le filet, tu as mis sur nos reins un fardeau.
12 Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
Tu as fait marcher des hommes sur nos têtes; nous avons passé par le feu et par l'eau; mais tu nous en as tirés pour nous combler de biens.
13 Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
Je viens dans ta maison avec des holocaustes, pour m'acquitter envers toi de mes vœux,
14 Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
que mes lèvres ont proférés, que ma bouche a prononcés au jour de ma détresse.
15 Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
Je t'offre des brebis grasses en holocauste, avec la fumée des béliers; j'immole le taureau avec le jeune bouc. — Séla.
16 Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
Venez, écoutez, et je vous raconterai, à vous tous qui craignez Dieu, ce qu'il a fait à mon âme.
17 К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
J'ai crié vers lui de ma bouche, et sa louange était sur ma langue.
18 Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
Si j'avais vu l'iniquité dans mon cœur, le Seigneur ne m'exaucerait pas.
19 Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
Mais Dieu m'a exaucé, il a été attentif à la voix de ma prière.
20 Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
Béni soit Dieu, qui n'a pas repoussé ma prière, et n'a pas éloigné de moi sa grâce!