Псалми 66
1 Покликни Богу, сва земљо!
To the chief Musician, A Song [or] Psalm. Make a joyful noise unto God, all ye lands:
2 Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
Sing forth the honour of his name: make his praise glorious.
3 Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
Say unto God, How terrible [art thou in] thy works! through the greatness of thy power shall thine enemies submit themselves unto thee.
4 Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
All the earth shall worship thee, and shall sing unto thee; they shall sing [to] thy name. (Selah)
5 Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
Come and see the works of God: [he is] terrible [in his] doing toward the children of men.
6 Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
He turned the sea into dry [land: ] they went through the flood on foot: there did we rejoice in him.
7 Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
He ruleth by his power for ever; his eyes behold the nations: let not the rebellious exalt themselves. (Selah)
8 Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
O bless our God, ye people, and make the voice of his praise to be heard:
9 Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
Which holdeth our soul in life, and suffereth not our feet to be moved.
10 Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
For thou, O God, hast proved us: thou hast tried us, as silver is tried.
11 Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
Thou broughtest us into the net; thou laidst affliction upon our loins.
12 Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
Thou hast caused men to ride over our heads; we went through fire and through water: but thou broughtest us out into a wealthy [place].
13 Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
I will go into thy house with burnt offerings: I will pay thee my vows,
14 Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
Which my lips have uttered, and my mouth hath spoken, when I was in trouble.
15 Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
I will offer unto thee burnt sacrifices of fatlings, with the incense of rams; I will offer bullocks with goats. (Selah)
16 Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
Come [and] hear, all ye that fear God, and I will declare what he hath done for my soul.
17 К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
I cried unto him with my mouth, and he was extolled with my tongue.
18 Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
If I regard iniquity in my heart, the Lord will not hear [me: ]
19 Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
[But] verily God hath heard [me; ] he hath attended to the voice of my prayer.
20 Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
Blessed [be] God, which hath not turned away my prayer, nor his mercy from me.
