Псалми 66
1 Покликни Богу, сва земљо!
Voor muziekbegeleiding. Een lied; een psalm.
2 Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
Juich, heel de aarde, God ter ere, En prijs de glans van zijn Naam; Hef een heerlijk loflied aan,
3 Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
En zeg tot God: Hoe ontzaglijk uw werken! Om uw almacht moeten uw vijanden U vleien,
4 Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
En moet heel de aarde U aanbidden, U ter eer een lofzang zingen, Glorie brengen aan uw Naam!
5 Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
Komt, en ziet de werken van God, Zijn wondere daden voor de kinderen der mensen:
6 Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
De zee legde Hij droog, En ze trokken te voet door de stroom! Laat ons in Hem ons verheugen,
7 Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
Hij, die eeuwig heerst door zijn kracht; Hij houdt zijn oog op de volkeren gericht, En geen weerspannige durft tegen Hem opstaan.
8 Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
Zegent, volkeren, onzen God, Laat zijn loflied luid weerschallen;
9 Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
Hij is het, die ons in het leven hield, Onze voet niet liet wankelen.
10 Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
Toch hebt Gij ons beproefd, o mijn God, Ons gelouterd, als men zilver loutert;
11 Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
Gij hebt ons in ellende gedompeld, Ons rampen op de heupen gelegd.
12 Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
Gij hebt anderen ons op het hoofd doen zitten, We zijn door vuur en water gegaan: Maar eindelijk toch Hebt Gij ons uitkomst gebracht.
13 Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
Zo treed ik met offers binnen uw huis, Om te volbrengen wat ik U heb beloofd:
14 Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
Wat mijn lippen hebben gesproken, Wat mijn mond in mijn nood heeft gezegd.
15 Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
Vette lammeren draag ik U Als brandoffers op; En met de offergeur van rammen, Bied ik U runderen en bokken aan.
16 Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
Komt nu en hoort, ik wil u allen verkonden, U, die God vreest, wat Hij aan mij heeft gedaan:
17 К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
Nauwelijks riep ik Hem aan met mijn mond, Of ik had een danklied op mijn tong!
18 Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
Was ik mij kwaad bewust in mijn hart, Dan had de Heer mij niet verhoord:
19 Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
Maar nu heeft God naar mij geluisterd, En op mijn smeken gelet!
20 Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
Gezegend zij God, die mijn bede niet afwees, Mij zijn genade niet onthield!
