< Псалми 65 >
1 У Теби је уздање, Боже, Теби припада хвала на Сиону, и Теби се извршују завети.
A ti, ó Deus, espera o louvor em Sião, e a ti se pagará o voto.
2 Ти слушаш молитву; к Теби долази свако тело.
Ó tu que ouves as orações, a ti virá toda a carne.
3 Безакоња ме притискају, Ти ћеш очистити грехе наше.
Prevalecem as iniquidades contra mim; porém tu expias as nossas transgressões.
4 Благо ономе кога изабираш и примаш, да живи у двору Твом! Наситићемо се добром дома Твог, светињом цркве Твоје.
Bem-aventurado aquele a quem tu escolhes, e fazes chegar a ti, para que habite em teus átrios: nós seremos fartos da bondade da tua casa e do teu santo templo.
5 Дивно нам одговараш по правди својој, Боже, Спаситељу наш, узданицо свих крајева земаљских, и народа преко мора далеко.
Pelas coisas tremendas em justiça nos responderás, ó Deus da nossa salvação; tu és a esperança de todas as extremidades da terra, e daqueles que estão longe sobre o mar.
6 Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином,
O que pela sua força consolida os montes, cingido de fortaleza:
7 Који утишаваш хуку морску, хуку вала њихових и буну по народима!
O que aplaca o ruído dos mares, o ruído das suas ondas, e o tumulto das gentes.
8 Боје се Твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером Ти будиш да слави Тебе.
E os que habitam nos fins da terra temem os teus sinais; tu fazes alegres as saídas da manhã e da tarde.
9 Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио.
Tu visitas a terra, e a refrescas; tu a enriqueces grandemente com o rio de Deus, que está cheio d'água; tu lhe preparas o trigo, quando assim a tens preparada.
10 Бразде њене напајаш, равниш груде њене, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа.
Enches d'água os seus regos, fazendo-a descer em suas margens: tu a amoleces com a muita chuva: abençoas as suas novidades.
11 Ти венчаваш годину, којој добро чиниш; стопе су Твоје пуне масти.
Coroas o ano da tua bondade, e as tuas veredas destilam gordura.
12 Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу.
Destilam sobre os pastos do deserto, e os outeiros os cingem de alegria.
13 Луке се осипају стадима, и поља се заодевају пшеницом; веселе се и певају.
Os campos se vestem de rebanhos, e os vales se cobrem de trigo: eles se regozijam e cantam.