Псалми 65
1 У Теби је уздање, Боже, Теби припада хвала на Сиону, и Теби се извршују завети.
Psaume de David, [qui est] un Cantique, [donné] au maître chantre. Ô Dieu! la louange t'[attend] dans le silence en Sion, et le vœu te sera rendu.
2 Ти слушаш молитву; к Теби долази свако тело.
Tu y entends les requêtes, toute créature viendra jusqu'à toi.
3 Безакоња ме притискају, Ти ћеш очистити грехе наше.
Les iniquités avaient prévalu sur moi, [mais] tu feras l'expiation de nos transgressions.
4 Благо ономе кога изабираш и примаш, да живи у двору Твом! Наситићемо се добром дома Твог, светињом цркве Твоје.
Ô que bienheureux est celui que tu auras choisi et que tu auras fait approcher, afin qu'il habite dans tes parvis! Nous serons rassasiés des biens de ta maison, des biens du saint lieu de ton palais.
5 Дивно нам одговараш по правди својој, Боже, Спаситељу наш, узданицо свих крајева земаљских, и народа преко мора далеко.
Ô Dieu de notre délivrance, tu nous répondras par des choses terribles, [faites] avec justice, toi qui es l'assurance de tous les bouts de la terre, et des plus éloignés de la mer.
6 Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином,
Il tient fermes les montagnes par sa force, [et] il est ceint de puissance.
7 Који утишаваш хуку морску, хуку вала њихових и буну по народима!
Il apaise le bruit de la mer, le bruit de ses ondes, et l'émotion des peuples.
8 Боје се Твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером Ти будиш да слави Тебе.
Et ceux qui habitent aux bouts de la terre ont peur de tes prodiges; tu réjouis l'Orient et l'Occident.
9 Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио.
Tu visites la terre, [et] après que tu l'as rendue altérée, tu l'enrichis amplement; le ruisseau de Dieu est plein d'eau; tu prépares leurs blés, après que tu l'as ainsi disposée.
10 Бразде њене напајаш, равниш груде њене, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа.
Tu arroses ses sillons, et tu aplanis ses rayons; tu l'amollis par la pluie menue, et tu bénis son germe.
11 Ти венчаваш годину, којој добро чиниш; стопе су Твоје пуне масти.
Tu couronnes l'année de tes biens, et tes ornières font couler la graisse.
12 Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу.
Elles la font couler sur les loges du désert, et les côteaux sont ceints de joie.
13 Луке се осипају стадима, и поља се заодевају пшеницом; веселе се и певају.
Les campagnes sont revêtues de troupeaux, et les vallées sont couvertes de froment; elles en triomphent, et elles en chantent.
