Псалми 65
1 У Теби је уздање, Боже, Теби припада хвала на Сиону, и Теби се извршују завети.
To the Chief Musician. A Melody of David—a song. Thine, are silence [and] praise, O God, in Zion, —And, to thee, shall be paid the vow.
2 Ти слушаш молитву; к Теби долази свако тело.
Thou hearer of prayer! Unto thee, shall all flesh come.
3 Безакоња ме притискају, Ти ћеш очистити грехе наше.
Iniquitous things, have been too strong for me, As for our transgressions, wilt, thou, by propitiation remove them.
4 Благо ономе кога изабираш и примаш, да живи у двору Твом! Наситићемо се добром дома Твог, светињом цркве Твоје.
How happy the man thou shalt choose and bring near! He shall abide in thy courts, —We shall be satisfied with, The blessing of thy house, The holiness of thy temple.
5 Дивно нам одговараш по правди својој, Боже, Спаситељу наш, узданицо свих крајева земаљских, и народа преко мора далеко.
By things reverend in righteousness, wilt thou answer us, O God of our salvation, The confidence of all the ends of the earth, And of the sea far away;
6 Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином,
Who setteth fast the mountains by his strength, Being girded with might;
7 Који утишаваш хуку морску, хуку вала њихових и буну по народима!
Who stilleth, The noise of the seas, The noise of their rolling waves, and The tumult of races of men?
8 Боје се Твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером Ти будиш да слави Тебе.
Yea the dwellers in the uttermost parts have feared at thy tokens, The goings forth of morning and evening, thou causest to shout for joy.
9 Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио.
Thou hast visited the earth, and made it abound, Abundantly, dost thou enrich it—The channel of God, is full of waters, Thou preparest their corn, Yea, thus, dost thou prepare it:
10 Бразде њене напајаш, равниш груде њене, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа.
The ridges thereof, drenching, Settling the furrows thereof, With myriad drops, dost thou soften it, The sprouting thereof, doth thou bless.
11 Ти венчаваш годину, којој добро чиниш; стопе су Твоје пуне масти.
Thou hast set a crown upon thy year of bounty, And, thy tracks, drop fatness;
12 Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу.
Fruitful are the pastures of the wilderness, And, with exultation, the hills do gird themselves.
13 Луке се осипају стадима, и поља се заодевају пшеницом; веселе се и певају.
Clothed are the pastures with flocks, The valleys also, cover themselves with corn, They shout for joy, yea they sing.
