Псалми 64

1 Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој.

Нәғмичиләрниң бешиға тапшурулуп оқулсун дәп, Давут язған күй: — И Худа, аһлиримни көтәргәндә, мени аңлиғайсән! Һаятимни дүшмәнниң вәһшилигидин қуғдиғайсән!

2 Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,

Қара нийәтләрниң йошурун сүйқәстлиридин, Яманлиқ әйлигүчи қарға-қузғунлардин аман қилғайсән.

3 Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране,

Улар тиллирини қиличтәк өткүр билиди; Мукәммәл адәмни йошурун җайдин етиш үчүн, Улар оқини бәтлигәндәк зәһәрлик сөзини тәйярлиди. Улар қилчә әймәнмәй туюқсиз оқ чиқириду.

4 Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;

5 Утврђују себе у злим намерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видети?

Улар бәтнийәттә бир-бирини риғбәтләндүрүп, Йошурун қапқан қурушни мәслиһәтлишип, «Бизни ким көрәләйтти?» — дейишмәктә.

6 Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је.

Улар қәбиһликкә интилип: — «Биз издинип, әтраплиқ бир тәдбир тепип чиқтуқ!» — дәйду; Инсанниң ич-бағри вә қәлби дәрвәқә чоңқур вә [билип болмас] бир нәрсидур!

7 Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада.

Лекин Худа уларға оқ атиду; Улар туюқсиз зәхимлиниду.

8 Обориће један другог језиком својим. Ко их год види, бежаће од њих.

Улар өз тили билән путлишиду; Уларни көргәнләрниң һәммиси өзини нери тартиду.

9 Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово.

Һәммә адәмни қорқунуч басиду; Улар Худаниң ишлирини баян қилиду, Бәрһәқ, улар униң қилғанлирини ойлинип савақ алиду.

10 А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су правог срца.

Һәққанийлар Пәрвәрдигарда хошал болуп, Униңға тайиниду; Көңли дурус адәмләр роһлинип шатлиниду.