Псалми 63

1 Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.

En Psalm Davids, då han var i Juda öken. Gud, du äst min Gud, bittida vakar jag upp till dig. Min själ törstar efter dig, mitt kött längtar efter dig, uti ett torrt och törstigt land, der intet vatten är.

2 Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.

Der ser jag efter dig i dinom helgedom, att jag måtte skåda dina magt och äro.

3 Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;

Ty din godhet är bättre än lif. Mine läppar prisa dig.

4 Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.

Der ville jag gerna lofva dig i mina lifsdagar, och upplyfta mina händer, i ditt Namn.

5 Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја.

Det vore mins hjertas fröjd och lust, då jag dig med gladom mun lofva skulle.

6 Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.

När jag mig i säng lägger, så tänker jag uppå dig; när jag uppvaknar, så talar jag om dig.

7 Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.

Ty du äst min hjelpare, och under dina vingars skugga vill jag fröjda mig.

8 Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.

Min själ håller sig intill dig; din högra hand uppehåller mig.

9 Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.

Men de stå efter mina själ, till att öfverfalla mig; de måste under jordena nederfara.

10 Изгинуће од мача, и допашће лисицама.

De måste falla i svärd, och räfvomen till lott blifva.

11 А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.

Men Konungen fröjdar sig i Gudi; den vid honom svär, han skall prisad varda; ty de lögnmunnar skola tillstoppade varda.