< Псалми 63 >
1 Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.
Psalmus David, cum esset in deserto Idumææ. Deus, Deus meus, ad te de luce vigilo. Sitivit in te anima mea; quam multipliciter tibi caro mea!
2 Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.
In terra deserta, et invia, et inaquosa, sic in sancto apparui tibi, ut viderem virtutem tuam et gloriam tuam.
3 Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;
Quoniam melior est misericordia tua super vitas, labia mea laudabunt te.
4 Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.
Sic benedicam te in vita mea, et in nomine tuo levabo manus meas.
5 Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја.
Sicut adipe et pinguedine repleatur anima mea, et labiis exsultationis laudabit os meum.
6 Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.
Si memor fui tui super stratum meum, in matutinis meditabor in te.
7 Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.
Quia fuisti adjutor meus, et in velamento alarum tuarum exsultabo.
8 Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.
Adhæsit anima mea post te; me suscepit dextera tua.
9 Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.
Ipsi vero in vanum quæsierunt animam meam: introibunt in inferiora terræ;
10 Изгинуће од мача, и допашће лисицама.
tradentur in manus gladii: partes vulpium erunt.
11 А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.
Rex vero lætabitur in Deo; laudabuntur omnes qui jurant in eo: quia obstructum est os loquentium iniqua.