Псалми 63

1 Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.

En Psalme af David, der han var i Judas Ørk.

2 Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.

Gud! du er min Gud, jeg vil søge aarle til dig; min Sjæl tørster efter dig, mit Kød længes efter dig udi et tørt og vansmægtende Land, hvor intet Vand er.

3 Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;

Saaledes saa jeg dig i Helligdommen for at beskue din Magt og din Ære.

4 Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.

Thi din Miskundhed er bedre end Livet; mine Læber skulle prise dig.

5 Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја.

Saaledes vil jeg love dig i mine Livsdage; jeg vil opløfte mine Hænder i dit Navn.

6 Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.

Min Sjæl skal mættes som af det fede og kraftige Maaltid, og min Mund skal love dig med frydefulde Læber.

7 Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.

Naar jeg kommer dig i Hu paa mit Leje, vil jeg tænke paa dig i Nattevagterne.

8 Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.

Thi du har været min Hjælp, og under dine Vingers Skygge vil jeg synge med Fryd.

9 Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.

Min Sjæl hang efter dig, din højre Haand holdt paa mig.

10 Изгинуће од мача, и допашће лисицама.

Men de søge efter mit Liv til deres egen Ødelæggelse; de skulle komme i Jordens nederste Dybder.

11 А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.

Man skal give dem Sværdet i Vold, de skulle vorde Ræves Del. Men Kongen skal glædes i Gud; hver den, som sværger ved ham, skal rose sig; thi deres Mund skal stoppes, som tale Løgn.